– Smatramo da treba dati podršku ljudima koji su na prvoj crti, koji daju toliko energije, truda i volje onima kojima je u ovom trenutku to najpotrebnije. Ovdje je 20-ak maski, no bilo ih je i puno više. Problem je što je plastika dosta pucala, zato ih je na kraju ostalo ovih 20. Nisu to najnoviji 3D printeri, no nama puno znači što ih imamo i što naši gimnazijalci mogu i ovako, humanitarno djelovati. Uostalom, naša škola je poznata upravo po humanitarnim akcijama.

Profesorica informatike Kristina Lučić ovoga je puta odradila tehnički dio posla.

– Hrvatska zajednica tehničke kulture nam je pomogla s modelom. Imali smo dva različita, jedan se printao četiri sata, drugi tri i pol. I bilo je jako zanimljivo. Svi smo, naravno, doma, treba se snaći za plastiku, za vrijeme i prostor, ali uspjeli smo složiti kvalitetnih 20 komada. Nabavili smo još plastike, još 30 bismo trebali uspjeti – istaknula je profesorica Lučić.