Међународни дан матерњег језика обележава се од 2000. године 21. фебруара у спомен на протесте и страдања бангладешких студената који су тражили равноправност за свој језик у једној вишенационалној заједници. Обележавањем овог датума скрећемо пажњу на значај очувања културне и језичне разноликости широм света.

   Матерњи језик је неодвојиви део нас и зато морамо читати, слушати, гледати и видети, правилно говорити и размишљати баш на њему, јер на њему вредимо, с њим се рађамо и умиремо. Помоћу њега учимо и друге језике, а кроз друге језике постајемо неко сасвим нови што је већ нека друга прича.

- Мој матерњи језик је језик којим говори моја мајка, али не мора то бити баш мајка, већ било која особа која ми је певала, тепала, причала приче и била уз мене кад и док сам откривала свет и још ништа претерано учено нисам знала. А после су то биле тете у вртићу, учитељи, професори, књиге, филмови, моји другови и сви они које сам разумела без да сам морала истраживати шта су то хтели да ми кажу.

Александар Ковачевић

Međunarodni dan materinskog jezika obilježava se od 2000. godine 21. veljače u spomen na proteste i stradanja bangladeških studenata koji su tražili ravnopravnost za svoj jezik u jednoj višenacionalnoj zajednici. Obilježavanjem ovog datuma skrećemo pažnju na značaj očuvanja kulturne i jezične raznolikosti širom svijeta.

   Materinski jezik je neodvojivi dio nas i zato moramo čitati, slušati, gledati i vidjeti, pravilno govoriti i razmišljati baš na njemu, jer na njemu vrijedimo, s njim se rađamo i umiremo. Pomoću njega učimo i druge jezike, a kroz druge jezike postajemo neko sasvim novi što je već neka druga priča.

  - Moj materinski jezik je jezik kojim govori moja majka, ali ne mora to biti baš majka, već bilo koja osoba koja mi je pjevala, tepala, pričala priče i bila uz mene kad i dok sam otkrivala svijet i još ništa pretjerano učeno nisam znala. A poslije su to bile tete u vrtiću, učitelji, profesori, knjige, filmovi, moji drugovi i svi oni koje sam razumjela bez da sam morala istraživati šta su to htjeli da mi kažu.

Aleksandar Kovačević