Osnovna škola Braća Ribar Posedarje

S obzirom da smo već treći tjedan u Nastavi na daljinu imamo pravu Školu za život. To nas nije obeshrabilo u ispunjavanju svojih obaveza. Svakoga dana marljivo radimo, učimo, pišemo, crtamo, recitiram, snimamo se... Uspjeli smo napisati i prave pisane sastavke koje možete pročitati u nastavku (mrvicu su nekima pomagale mame, bake, sestre i učiteljica, ali samo malo).

Moja čarobna olovka

Jednoga jutra moja baka je otišla u Zadar. Išla je kupiti stvari za kuću a navratila je i u Supernovu.

Tamo nam je kupila nove olovke. Bile su predivne! Moja olovka bila je čarobna - plava sa jednorogom na čepu!

Evo upravo sada pišem s njom i vidim da je mnogo urednije nego sa bilo kojom drugom olovkom.

                                                                                         Samanta Klanac

 

Posjet dobre vile

Jedne noći dječak Ivan sanjao je duha koji mu je u snu rekao da će mu netko doći kroz prozor. U tom trenutku Ivan se probudi, otvori oči i sam sebi reče da je to bio samo san.

Ustao je i pojeo doručak. Cijeli dan se igrao s prijateljima i nije razmišljao o snu. Polako je zalazilo sunce i bližila se noć. Svi su otišli svojim kućama pa tako i Ivan. Došlo je vrijeme kad je Ivan morao ići na spavanje. Legao je u krevet i zaspao.

Odjednom, začulo se neko grebanje po prozoru! Ivan se uplašio. U sobu mu je ušla dobra vilai rekla mu da zaželi neku želju. Ivan je zaželio da se svi ljudi na svijetu dobro slažu i da ima puno prijatelja. Dobra vila obeća da će mu ispuniti želju a on sav sretan utone u san.

                                                                                                          Iva Brala

 

Moja čarobna olovka

Više puta sam tražio od mame da mi kupi puntaricu, za koju sam mislio da će biti moja čarobna olovka.

Napokon je došao i taj dan – dobio sam puntaricu! Jako sam se veselio i bio sretan. Rado sam pisao sve što sam trebao ali s vremenom moja čarobna olovka više nije bila tako čarobna. Usred pisanja pucala bi joj punta a slova su izgledala prozirno.

Ubrzo sam shvatio da je puntarica jednako čarobna kao i moja stara drvena olovka. Ničeg čarobnog nema u puntarici već se čarolija krije u osobi koja olovkom piše.

                                                                                                         Jakov Vedrić

 

Škola kod kuće

Ujutro u 8:50 h upalim TV i prebacim na program HRT3. Pripremim pribor za pisanje i školski dnevnik pa pozorno slušam nastavu.

Učiteljica Sanjuška sve lijepo objasni a ja ponešto zapišem a nešto samo zapamtim. Ako mi nešto ne bude jasno ili ne stignem napraviti, pogledam reprizu u 15:00 h. Svaki dan imamo hrvatski, matematiku i tjelesni. Tjelesni mi je najdraži predmet jer mi je to prilika za razgibati se i započeti dan u punoj snazi.

Kad učiteljica Sanjuška završi, ugasim TV i krećem na pisanje zadaće koju mi je poslala moja školska učiteljica Vanja Buškulić. Za mene je sve to lagano.

                                                                                                         Korina Nekić

 

Moja čarobna olovka

Moja olovka izgleda kao svaka druga olovka, ali nije obična kako se čini.

Dobio sam je od bake za svoj osmi rođendan. Tu je olovku moja baka dobila od svoje bake. Posebna je po tome što piše sama. To mi je bio najbolji poklon koji sam ikad dobio zbog toga što je čaroban.

S tom olovkom uvijek pišem uredno, točno i dobivam petice iz diktata.

                                                                                                Rafael Šimurina

 

Moja čarobna olovka

Moja čarobna olovka je jako marljiva. Voli pisati slova, biti uredna, a najviše se voli igrati zbrajanja sa mnom.

Tako smo se jednoga dana igrali kad joj je odjednom pukla špica. Ona se iznenadila. Nije više mogla pisati i bila je jako usamljena i nesretna. Iznenadio sam je i kupio joj šiljilo. Zabrinuto me upitala hoće li je boljeti. Odgovorio sam joj da se ne boji jer neće ništa osjetiti.

Olovka je bila jako sretna jer je shvatila da joj mogu pomoći.

                                                                                                   Stipan Klanac

 

Moja čarobna olovka

Kao i svaki dan krenula sam pisati domaći rad. Ušla sam u svoju sobu i sjela za stol. Odmah sam primjetila neobičnu olovku među svojim stvarima.

Kad sam počela pisati, olovka je sve rješavala sama, umjesto mene. Pomislila sam kako je to baš dobro i bila jako sretna. Olovka je riješila sve moje matematičke zadatke. Nisam uopće trebala pisati domaći i imala sam mnogo više vremena za igru i šetnju. Dok je olovka pisala moj domaći rad ja sam bila u parku s prijateljicom.

Odjednom, usred igre, probudila sam se nasred svog kreveta! Shvatila sam da je to bio samo san i da moja čarobna olovka zapravo ne postoji.

                                                                                                        Paula Vuletić

 

Škola kod kuće

U svijetu se pojavio neki novi virus i zatvorio vrata naše škole. Zato sada ne sjedimo u školskim klupama nego kod kuće.

Imamo školski sat na televiziji, a naša učiteljica Vanja nam šalje zadatke. Svoje školske zadatke vrijedno rješavam. Nije loše imati školu kod kuće ali mi ipak nedostaju prijatelji iz razreda i naša igra i druženje.

Jedva čekam da opet zazvoni školsko zvono i da prava škola počne.

                                                                                             Sunčica Mrkela  

 

Posjet dobre vile

Dječak Fran probudio se tužan. Osjećao se jako čudno. Nije htio razgovarati s roditeljima, nije htio ni ručati.

Otišao je u sobu i nazvao svog prijatelja Marka koji mu je jako nedostajao. Rekao je Marku da mu nedostaju škola i treninzi. Marko je rekao da se i on tako osjeća ali da svakoga dana čita, piše i igra se. Savjetovao mu je da se pokuša nekako zabaviti  te da ide spavati i da će mu sutra biti bolje. Fran ga je poslušao. U snu ga je posjetila dobra vila i rekla mu da će sutra biti sve kao prije.

Budilica je zazvonila i Fran se probudio. Mama ga je zvala da požuri na doručak da ne zakasni u školu. Bio je jako sretan jer je sve kao i prije. 

                                                                                                     Josip Mrkela

 

Moja čarobna olovka

Jednog sunčanog dana šetala sam šumom. Ugledala sam malu kućicu. Bila sam radoznala pa provirila kroz prozor i vidjela staru bakicu.

Pokucala sam i ušla u kućicu. Ljubazno sam pozdravila bakicu. Upitala sam je zašto ima toliko puno olovaka i bojica. Bakica je odgovorila da je to zato što su te olovke čarobne. Svaka od njih je drugačija. Poklonila mi je jednu i rekla da sama moram otkriti njenu tajnu i da to ne smijem nikome reći. Kad sam se vratila kući, uzela sam svoju čarobnu olovku i pokušala otkriti u čemu je tajna. Počela sam pisati s njom i pomislila kako bi bilo dobro da olovka promijeni boju. Tada je olovka počela pisati crvenom bojom, pa zatim zelenom, pa žutom. Mijenjala je boje svaki put kad bi ja to poželjela.

To je bila tajna moje čarobne olovke koju nisam nikome smjela otkriti.

                                                                                                    Marta Brala

 

Moja čarobna olovka

Jedne noći sanjao sam da idem u trgovinu. Na putu do trgovine ugledao sam na podu  olovku. Bila je plave boje. Uzeo sam je i ponio kući.

Odlučio sam probati pisati s njom. Kad sam počeo pisati zadaću shvatio sam da je olovka čarobna. Ona je pisala sama sve što bi joj ja rekao. Bio sam presretan!

Sve je bilo super, ali se jednog dana olovka potrošila jer sam je morao šiljiti svaki dan. Bio sam jako tužan jer nije više bilo moje čarobne olovke.

                                                                                                      Ivan Bodulić

 

Škola kod kuće

Zovem se Mia Brala. Moja škola je zatvorena zbog corona virusa. Zbog toga imamo školu kod kuće koju pratimo na TV-u.

Idem u drugi razred a učiteljica mi je Kristina Nekić. Ona je smiješna, zabavna i pametna. Iako je učiteljica takva, ipak je dosadno. Učiteljica Kristina uvijek pokazuje radove učenika a ja uvijek šaljem jako puno radova. Malo sam razočarana jer moje radove nikad ne pokažu.

Nedostaju mi prava škola i moja učiteljica. To bi bilo sve o školi kod kuće. 

                                                                                                         Ella Kajtazi

 

Škola kod kuće

Škola kod kuće traje već treći tjedan a ja imam osjećaj da traje mjesecima.

Svaki dan čekam da mi učiteljica pošalje zadatke i onda radim zadaću. Nastavu pratim putem televizije i mrežnih stranica škole. Možda bi to sve bilo i zanimljivo da nema korona virusa. Ipak ću vam reći, u školi kod kuće sam najviše naučila što je korona virus odnosno covid 19. Vrlo je opasan. Svi moramo biti u kući. Često nam govore koliko puta treba prati ruke.

Iako stalno slušamo upute da ostanemo doma, ja jedva čekam vratiti se u svoj razred i vidjeti sve učenike i učitelje.

                                                                                                     Nika Busija

 

Moja čarobna olovka

Jedne noći, dok sam se spremao na spavanje, kod mene je je došla vila i darovala mi je običnu olovku ali je rekla da je posebna. U sebi sam pomislio što će mi takva bezvezna olovka. No, kad sam je uzeo u ruke počela se dizati u zrak i rekla da želi ići kod svoje vile. Ja sam ostao bez  riječi pa sam zamuckujući prozborio da je vila već otišla i da ne znam gdje ona stanuje. Olovka je hrabro rekla da će onda ostati sa mnom, ali kad se vila opet vrati otići će k njoj.

Sljedećeg jutra, ugledao sam olovku kako lijepo i uredno piše. Pomislio sam da bi mi mogla napisati zadaću pa da me učiteljica pohvali da pišem najurednije u razredu. To je i zamolim, ali je olovka rekla da piše pismo vili da se vrati. Pismo je zatim stavila na najviše stablo i tako je već pet dana čekala vilu. Kada je bilo vrijeme za domaći, olovka je rekla da će mi ona napisati domaću zadaću. Postali smo najbolji prijatelji. Jednoga dana, dok mi je pisala domaći postajala je sve tuplja pa sam je našiljio, a ona postane mala – toliko mala da je nisam mogao držati u ruci. Nakon mjesec dana bila je malena kao mrav i kada je tada postala tupa našiljio sam je, a ona je samo nestala.

Počela je padati kiša. Vjetar je tako jako puhao da je otpuhao olovkinu poruku sa stabla na prag viline kuće. Sutra, kada se sve smirilo, vila ugleda pismo i krene k mojoj kući. Kada je pitala gdje je olovka tužno sam rekao da je nestala. Vila me zagrli i da mi još jednu čarobnu olovku. Tako i dandanas imam tu olovku a domaće zadaće pišem sam.

                                                                                          Emanuel Kalac

 

 Moja čarobna olovka

Bio jedan dječak koji se zvao Josip. Jednoga dana Josip je s mamom išao u dućan. Na putu je pronašao olovku i uzeo je.

Kad su se Josip i njegova mama vratili kući on je odmah otišao isprobati olovku. Kad je počeo pisati olovka je izmakla kontroli, a Josip se prestrašio. Međutim, kad je olovka stala pisati Josip je shvatio da je to čarobna olovka i dao joj ime Čarobnica. Ono što on nije znao je da olovka pripada vili. Vila ju je već danima tražila po svim kućama. Sljedeće noći, kad je Josip došao u sobu, vila mu je pokucala na prozor. Josip je otvorio i pitao je što ona radi kod njega. Vila mu reče da je pretražila svaku kuću u potrazi za svojom čarobnom olovkom i da je ostala još samo njegova kuća. Josip se nasmije i reče joj da misli da je on ima i preda joj onu olovku koju je našao.

Vila mu sva sretna zahvali i reče da će ona uvijek biti tu za njega ako je bude trebao. I veselo odleti u nebo.

                                                                                               Stipe Brala

 

Posjet dobre vile

Dječak je kraj prozora očekivao dolazak dobre vile koja mu je u poruci napisala da će ga posjetiti.

Čekajući je zaspao. U snu je vidio vilu koja je doletjela praćena sjajnim zvjezdicama. Malo su popričali i dječak je zaželio da mu vila ispriča priču. Vila je zamolila dječaka da nauči svog robotića pisati priče, što je on i obećao napraviti.

Na kraju je vila ispunila dječakovu želju i ispričala mu priču. Na rastanku su mahnuli jedan drugome, a vila je rekla da će doći ponovo.

                                                                                                    Anita Kovač