Прошетала сам својим селом уживајући у још једном сунчаном дану ране јесени без ветра и досадне кише. 

     Дрвеће у мом дворишту је остало без своје зелене хаљине, а наше улице су добиле свој прелеп шарени тепих. Птице поздрављају људе својом још увек веселом песмом и одлазе на југ. Баке у баштама скупљају задње плодове богатог пролећа и лета и спремају жуте бундеве од којих ће касније направити укусне колаче. Ни животиње не воле кишу, па кокоши, патке, гуске и ћурке весело купе остатке кукуруза по дворишту. У чардацима се жуте кукурузи и говоре причу о вредним рукама домаћина који су успешно завршили још једну годину на њиви.  

     Ушла сам у кућу. Деда је седео поред прозора и гледао узгибано шаренило у нашем дворишту. Из кухиње се ширио мирис мајчине укусне пите од бундаве.  

    Дан је краћи и убрзо је пао мрак. Чула сам ветар који је носио опало лишће и певао своју умирујућу песму. Моја породица и ја смо уживали у плодовима богате јесени грејући се поред топле пећи.  

Сара Поњевић, ученица 5. разреда