Osvanuo je dan polaska, 10. oktobar 2014. godine. Okupila se vesela družina učenika i učitelja, nestrpljivo iščekujući polazak. Ubrzo krećemo, upoznajemo se i družimo. Učenici, predstavnici naše škole, Jasmina Kovačević i Vladan Smiljanić lako stiču nove drugare i razmenjuju utiske o putu, iščekivanja oko svega što će da se desi, oko svega što ih očekuje, iskazuju nestrpljenje.

            Osmehnula nam se Opatija, dočekavši nas obasjana suncem, namirisana mirisom mora. Divna i jedinstvena kakva jeste. Pokazujući svoje čari uvukla nam se u srca. Nakon smeštaja u divnom hotelu Opatija, nakon ukusne večere i dogovora učitelja, uputili smo se u obilazak ovog krasnog grada. Uživali smo u šetnji, obilasku i upoznavanju s razigranom skupinom iz OŠ Bobota. Učenici, njih petoro, su veoma brzo pronašli svoj zajednički jezik. Zabavljali su se kao da su stari drugari koji se poznaju već duže vreme. Ugodno veče u ugodnom društvu je brzo proteklo, te smo se uputili nazad u hotel, smestili se u svoje sobe i pošli na spavanje, ne bi li smo se odmorili i bili spremni za uzbudljiv dan koji nas očekuje.

            Subota jutro! Odlazimo na doručak i brzo se spremamo za odlazak turističkim brodom do Rijeke. Smeštamo se na brod, krećemo i razgledamo, komentarišemo, te nam se pridružuju učenici iz OŠ Negoslavci i OŠ Bijelo Brdo. Učenici razmenjuju utiske, dobijene informacije i pričaju o doživljajima s puta. Nakon završene vožnje brodom, odlazimo u hotel na ručak, uzimamo stvari, smeštamo se u autobus i krećemo u Rijeku na proslavu Bijele pčele. Zbog čega smo se i uputili na ovaj zanimljiv put.

            U Rijeku stižemo ubrzo, te je obilazimo i upoznajemo se s još jednim gradom, pomalo žaleći što smo napustili Opatiju. Već umorni, nestrpljivo iščekujemo proslavu. Upućujemo se u Hrvatski kulturni dom na izložbu i proslavu, ne znajući kakva ugodna iznenađenja nas očekuju. Naime, po samome dolasku upoznajemo jedno veliko ime, jednu veliku ličnost – Borivoja Dovnikovića Bordu. Čoveka koji i nakon 20 godina i nakon 200 brojeva časopisa još uvek ima ideju za strip prisutan u Bijeloj pčeli od samoga početka – Čipko i djed Filip. Čoveka koji na adekvatan način upotpunjuje časopis. Čoveka koji Bijeloj pčeli daje pečat.

            Počastvovani ovim poznanstvom, upućujemo se na razgledanje izloženih naslovnica našeg slavljenika. Uskoro su naše oči ugledale još jednu veliku ličnost – princezu Jelisavetu Karađorđević. Ponosni i uzbuđeni fotografišemo se s princezom i dobijamo autogram, te se upućujemo na proslavu. Tamo su nas zabavljali Horovci iz Beograda, te Mali Riječani i Morčići iz Rijeke. Razveseljeni pesmom, upućujemo se na domjenak, gde nam se pridružuje čika Bordo. Priuštio nam je divno vrema  svojom pričom, dobrim raspoloženjem, a posebno svojim obećanjem da će nas posetiti, ukoliko ga put nanese u naše krajeve.        

            Polako se približavao kraj našeg puta. Srećni i zadovoljni uputili smo se kući.

Освануо је дан поласка, 10. октобар 2014. године. Окупила се весела дружина ученика и учитеља, нестрпљиво ишчекујући полазак. Убрзо крећемо, упознајемо се и дружимо. Ученици, представници наше школе, Јасмина Ковачевић и Владан Смиљанић лако стичу нове другаре и размењују утиске о путу, ишчекивања око свега што ће да се деси, око свега што их очекује, исказују нестрпљење.
Осмехнула нам се Опатија, дочекавши нас обасјана сунцем, намирисана мирисом мора. Дивна и јединствена каква јесте. Показујући своје чари увукла нам се у срца. Након смештаја у дивном хотелу Опатија, након укусне вечере и договора учитеља, упутили смо се у обилазак овог красног града. Уживали смо у шетњи, обиласку и упознавању с разиграном скупином из ОШ Бобота. Ученици, њих петоро, су веома брзо пронашли свој заједнички језик. Забављали су се као да су стари другари који се познају већ дуже време. Угодно вече у угодном друштву је брзо протекло, те смо се упутили назад у хотел, сместили се у своје собе и пошли на спавање, не би ли смо се одморили и били спремни за узбудљив дан који нас очекује.
Субота јутро! Одлазимо на доручак и брзо се спремамо за одлазак туристичким бродом до Ријеке. Смештамо се на брод, крећемо и разгледамо, коментаришемо, те нам се придружују ученици из ОШ Негославци и ОШ Бијело Брдо. Ученици размењују утиске, добијене информације и причају о доживљајима с пута. Након завршене вожње бродом, одлазимо у хотел на ручак, узимамо ствари, смештамо се у аутобус и крећемо у Ријеку на прославу Бијеле пчеле. Због чега смо се и упутили на овај занимљив пут.
У Ријеку стижемо убрзо, те је обилазимо и упознајемо се с још једним градом, помало жалећи што смо напустили Опатију. Већ уморни, нестрпљиво ишчекујемо прославу. Упућујемо се у Хрватски културни дом на изложбу и прославу, не знајући каква угодна изненађења нас очекују. Наиме, по самоме доласку упознајемо једно велико име, једну велику личност – Боривоја Довниковића Борду. Човека који и након 20 година и након 200 бројева часописа још увек има идеју за стрип присутан у Бијелој пчели од самога почетка – Чипко и дјед Филип. Човека који на адекватан начин употпуњује часопис. Човека који Бијелој пчели даје печат.
Почаствовани овим познанством, упућујемо се на разгледање изложених насловница нашег слављеника. Ускоро су наше очи угледале још једну велику личност – принцезу Јелисавету Карађорђевић. Поносни и узбуђени фотографишемо се с принцезом и добијамо аутограм, те се упућујемо на прославу. Тамо су нас забављали Хоровци из Београда, те Мали Ријечани и Морчићи из Ријеке. Развесељени песмом, упућујемо се на домјенак, где нам се придружује чика Бордо. Приуштио нам је дивно врема својом причом, добрим расположењем, а посебно својим обећањем да ће нас посетити, уколико га пут нанесе у наше крајеве. 
Полако се приближавао крај нашег пута. Срећни и задовољни упутили смо се кући.