Nacionalni, školski i razredni projekt Čitamo mi, u obitelji svi s provedbom je započeo prije šest godina. Iako se radilo o nečemu potpuno novom i do tad neviđenom, Ministarstvo i Agencija za odgoj i obrazovanje neupitno su mu dali podršku i službeno odobrenje za njegovu provedbu, što je vrlo brzo opravdano kako brojem sudionika, tako i uspjehom koji je provedba projekta polučila već u njegovoj prvoj godini. 

Kako je naša škola s radom počela 2012. godine, ipak smo prvu godinu provedbe propustili, no već od školske 2012./2013. smo se pridružili u vlaku znanja kojim se vozilo bezmalo 150 osnovnih škola u cijeloj Hrvatskoj. Ono čime smo posebice ponosni jest činjenica da je provedba projekta svih pet godina bila neupitna, ali isto tako i da trenutačno, skupa s Osnovnom školom Negoslavci, činimo jedine dvije škole u Republici Hrvatskoj u kojima se nastava izvodi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu po modelu A obrazovanja pripadnika nacionalnih manjina a koje idalje sudjeluju u projektu. Zahvalnost za istrajnost pripada kako školskom knjižničaru koji uviđa prednosti implementacije ovakvih projekata i potiče učitelje, roditelje i učenike obje škole na sudjelovanje, tako i ravnateljima obiju škola što prepoznaju kvalitetne preporuke i priznaju važnost ovakvog projekta posebice za malu sredinu kakva je naša, ali i učiteljicama trećeg razreda i roditeljima učenika koji su u projektu također prepoznali nešto zanimljivo i nadasve korisno. 

U Osnovnoj školi Bršadin ove su godine u projektu sudjelovali učenici koji pohađaju nastavu na srpskom, dok se roditelji učenika koji pohađaju nastavu na hrvatskom jeziku nažalost ipak nisu odlučili na sudjelovanje. Tako je naprtnjača s osam različitih knjiga putovala kod ukupno dvanaest bršadinskih trećaša. Čitajući dojmove koje su učenici skupa sa svojim roditeljima zapisivali u bilježnicu za dojmove vrlo se lako može zaključiti kako je svih osam knjiga "pogođeno" jer nije postojala niti jedna knjiga koja nije uspjela zainteresirati bar jednoga člana njihovih obitelji, što i jest smisao ovoga projekta. Čitalo se na razne načine: individualno, kolektivno, ponegdje i na silu jer se u nekoj obitelji uvijek može naći člana kojeg nikako nije moguće privoljeti na čitanje. No, bez obzira na ljubav prema knjizi i čitanju, svi su dojmovi pozitivni i svi su ukućani pohvalili projekt kao dobro osmišljen, zanimljiv i kvalitetan. Zanimljivi su i pojedini komentari o svojevrsnom nastavku projekta u krugu obitelji kod nekih učenika, čime su se obitelji na određeni način obvezale više vremena provoditi u zajedničkom čitanju ubuduće. Upravo to je najvjerniji dokaz uspješnosti projekta. 

Učenici i njihovi roditelji tako su uz Medalju za hrabrost upoznali važnost iskrenosti, uz Dlakovuka doživjeli neobične pustolovine svojih vršnjaka, a čitajući Unterstadt upoznali život starih osječkih Donjograđana. Najmlađi (ali i oni malo stariji) uspješno su se zabavili uz Priče o zečiću Karlu, dok su Nogometna pravila zbog zanimljivih trodimenzionalnih ilustracija svi doživjeli kao posebno privlačnu knjigu. Mnogi su se okušali u realizaciji nekih od 365 zabavnih aktivnosti na otvorenom, pojedini su uspjeli ostati Povezani s djetetom, dok su mnogi, uglavnom očevi, kao najzanimljiviju knjigu ocijenili Putovanja u Periklovu Atenu. 

Prilikom evaluacije projekta obavljene u prošli četvrtak svi su učenici još jednom pročitali svoje dojmove, a nakon toga su glasovali o po njima najljepšem dojmu. Dok su učenici, kao na pravim izborima, popunjavali glasačke listiće, učiteljica je knjižničaru priopćila kako i sama želi da naprtnjača s knjigama provede neko vrijeme u njezinoj obitelji, što je njezina želja od kad je projekt otpočeo. Kako bi do kraja doista pravedno i objektivno odabrali najljepši dojamu njegovu odabiru sudjelovali su i učiteljica i knjižničar, a na osnovu glasova učenika i njihova mišljenja zaključeno je kako je najljepši dojam napisala VANJA PURIĆ. Vanjin dojam tako će predstavljati naš razred i školu na izboru za najljepši dojam u cijeloj Hrvatskoj. 

Sažimajući pozitivna osjećanja uspješno smo priveli kraju i ovu rundu obiteljskog čitanja, ali se već iskreno radujemo sljedećoj školskoj godini i šestoj rundi u našoj školi, a sedmoj u cijeloj državi. A do tada Vas pozivamo da pogledate fotografije koje vjerno opisuju naš doživljaj projekta, a koje smo smjestili u našu fotogaleriju.

---

Национални, школски и одељенски пројекат Читамо ми, у породици сви (Čitamo mi, u obitelji svi) са спровођењем је започео пре шест година. Иако се радило о нечем потпуно новим и дотад невиђеном, Министарство и Агенција за васпитање и образовање (Agencija za odgoj i obrazovanje) неоспорно су му дали подршку и службено одобрење за његово спровођење, што је веома брзо оправдано како бројем учесника, тако и успехом који је спровођење пројекта постигло већ у његовој првој години. 

Пошто је наша школа са радом почела 2012. године, прву годину спровођења ипак смо пропустили, али већ од школске 2012/2013. смо се придружили у возу знања којим се возило безмало 150 основних школа у целој Хрватској. Оно на шта смо посебно поносни јесте чињеница да је реализација пројекта свих пет година била неупитна, али исто тако и да тренутно, заједно са Основном школом Негославци, чинимо једине две школе у Републици Хрватској у којима се настава реализује на српском језику и ћириличном писму по моделу А образовања припадника националних мањина, а у којима се пројекат спроводи и даље. Захвалност за истрајност припада како школском библиотекару који увиђа предности имплементације оваквих пројеката и подстиче учитеље, родитеље и ученике обе школе на учествовање, тако и директорима обе школе што препознају квалитетне препоруке и признају важност оваквог пројекта посебно за малу средину каква је наша, али и учитељицама трећих разреда и родитељима ученика који су у пројекту такођер препознали нешто занимљиво и надасве корисно. 

У Основној школи Бршадин у пројекту су ове године учествовали ученици који похађају наставу на српском, док се родитељи ученика који похађају наставу на хрватском језику нажалост ипак нису одлучили на учествовање. Тако је руксак са осам различитих књига путовао код укупно дванаест бршадинских трећака. Читајући утиске које су ученици заједно са својим родитељима записивали у свеску за утиске врло лако се може закључити како је код свих осам књига „погођено“ јер није постојала нити једна књига која није успела да заинтересује бар једног члана њихових породица, што и јесте смисао овог пројекта. Читало се на разне начине: индивидуално, колективно, понегде и на силу јер у понекој породици увек може да се пронађе члан ког никако није могуће приволети на читање. Но, без обзира на љубав према књизи и читању, сви утисци су позитивни и сви укућани су похвалили пројекат као добро осмишљен, занимљив и квалитетан. Занимљиви су и поједини коментари о својеврсном наставку пројекта у кругу породице  код неких ученика, чиме су се породице на одређени начин обавезале да ће више времена проводити у заједничком читању убудуће. Управо то је највернији доказ успешности пројекта. 

Ученици и њихови родитељи тако су уз Медаљу за храброст упознали важност искрености, уз Длаковука доживели необичне авантуре својих вршњака, а читајући Unterstadt упознали живот старих осјечких Доњограђана. Најмлађи (али и они мало старији) успешно су се забавили уз Приче о зечићу Карлу, док су Фудбалска (Nogometna) правила због занимљивих тродимензионалних илустрација сви доживели као посебно привлачну књигу. Многи су се испробали у реализацији неких од 365 забавних активности на отвореном, поједини су успели да остану Повезани с дететом, док су многи, углавном очеви, као најзанимљивију књигу оценили Путовања у Периклову Атину. 

Приликом евалуација пројекта обављене у прошли четвртак сви ученици су још једном прочитали своје утиске, а након тога су гласали о за њих најлепшем утиску. Док су ученици, као на правим изборима, попуњавали гласачке листиће, учитељица је библиотекару саопштила да и сама жели да руксак са књигама проведе неко време у њеној породици, што јој је жеља од кад је пројекат отпочео. Да би до краја заиста праведно и објективно изабрали најлепши утисак у његовом избору учествовали су и учитељица и библиотекар, а на основу гласова ученика и њиховог мишљења закључено је да је најлепши утисак написала ВАЊА ПУРИЋ. Вањин утисак тако ће представљати наш разред и школу на избору за најлепши утисак у целој Хрватској.

Сажимајући позитивне осећаје успешно смо привели крају и ову рунду породичног читања, али се већ искрено радујемо следећој школској години и шестој рунди у нашој школи, а седмој у целој држави. А до тада Вас позивамо да погледате фотографије које верно описују наш доживљај пројекта, а које смо сместили у нашу фотогалерију.