Српске светиње кроз векове

Звоно на звонику
старог манастира
мирно звони.

Блажени звук
дозива монахе
на Свету Литургију.

У манастирском дворишту
свежина шумске росе
и оштрина ваздуха планинског.

Шкрипе тешка врата,
монаси тамјан пале
почиње Света Литургија.

Ваздухом се шири
вера у свевишњег
Бога Оца, Исуса Христа.

И тако кроз векове
манастири чувају
оно најбоље од нас
оно што нас чини
Србима православним!

Доротеа Бијелић, ученица седмог разреда ОШ Бршадин

Што год да ткаш, везуј конце за небо – Владика Николај

Корачајући кроз живот
када осмех упутиш неком
када новчић поделиш с просјаком
тада градиш небо у себи.

Ако носиш са собом,
ружну реч, увреду и насиље
срећа ти је далеко
и небо удаљава од тебе.

Чини добро и небу се надај
ако губиш веру, лоше чиниш
јер губиш добро у себи,
јер губиш небо у себи.

Добро, љубав и наду
гради у малим стварима
дели их са другима
и ходаћеш лако степеницама за небо.

Дијана Стојановић, ученица седмог разреда ОШ Бршад

Што год да ткаш, везуј конце за небо – Владика Николај

Шта је човек без неба
И коме такав човек треба?
Душа је његова празна,
И то му је највећа казна.

Кад Господа љубиш,
Немој добру да се чудиш.

На свако добро дело твоје,

Он ће дати још веће – своје.
Ако путем његовим идеш,
Немој да се бринеш.

Ако конце за небо вежеш,
Знај да си на путу без греха.
Свако ће ткање благослов бити,
И Господ ће те љубити.

Анастасиа Бајић, ученица седмог разреда ОШ Бршадин

Нема човека без греха, нити без доброг дела – Патријарх Павле

Не рађамо се грешни
већ грешни постајемо.

Човек без греха не постоји,
али грехе треба раздвојити.

Човек настоји да помогне другима
зато често греши јер занемари себе.

Човек некад постане и зао
кад му је неправда учињена.

Човек, биће прогнано из Раја,
понекад греши намерно, као сам нечастиви.

Ипак, још се код људи добра дела поштују,
А код Бога награђују.

Бог је захвалан малим делима нашим
и пут небеса увек нам нуди.

А на крају сваког пута,
биће светлост и Божија правда и закон.

Анђела Косановић, ученица седмог разреда ОШ Бршадин