DRAGANIĆKI PURANAC

      F proleće kad počnu cvast leske ima čuda purancif, ali da znate samo je jedan pravi: draganički puranac.

      Još pred čuda let f Draganići je za Cvetnu nedelju delal puranac. Muški ili gospodar hiže su na sibotu išli vlozu i zbirali šibe i se kaj im je rabilo za puranca. Morale su biti lepe, ravne šibe se di dva metra velike od leskovine, drenka, trušljikovine ili svibovine. Vezali su if v snepiće sa raskoljenom bekovom šibom na par mesti. Kd su zvezali puranca, na vrh su fikali zelene kitice bršljana, borovice, zimzelena i rascvalega drenka. Moral je biti lepo širik ko pravi puranov rep. Bolji gospodari su i pantljik na njega zvezali na vuzal. Na cvetnu nedelju su ga gizdavo nesli k maši prek ramena. Pod mašu su velečasni blagoslivljali purance, a muži su if pobožni nesli dimov i spravljali na hiži za slimećak. Metali su if i fštale, kurinjake, zdence… Kadi kuli je bilo blagoslovljenega puranca tu je se išlo po sreći. V letu pk kd je bilo mrsko vreme, palili su kiticu ili šibu s puranca da bi kadilo i sačuvalo if od groma. Kd se fproleće krenalo na pašu, pastiri su dobili po blagoslovljenu šibu sku su morali prekrižiti blago da bi bilo zdravo i da bi dobro napredovalo.

Martina Domladovac, 7B

Literarna grupa