Sve je bilo blatno i sklisko jer je noću padala kiša, pa je bilo teško planinariti. Oko nas je bilo obilje prirodnih ljepota i pružao se prekrasan pogled. Za nešto više od sata stigli smo do Planinarskog doma „Željezničar“ koji se nalazio nedaleko od vrha. Ušli smo u dom i ugodno se smjestili. Neki su naručili palačinke, a neki kolače. Kad smo se odmorili i odahnuli od hoda išli smo roštiljati kobasice.nastavnici su naložili vatru, a učenici pripremili kobasice.

Kad smo se dobro najeli krenuli smo prema vrhu Oštrcu koji je visok 752 metara iznad mora. Na v rhu smo se divili pogledu s kojega smo vidjeli čak i Zagreb, a uskoro smo krenuli natrag do doma.

U Planinarskom domu smo uzeli stvari, te smo strmim i blatnim putevima krenuli prema autobusu. Putem smo padali, ali to nas je samo dobro zabavljalo. Za nešto više od sata hoda stigli smo do autobusa i otišli na vruće samoborske kremšnite. Pola sata bilo nam je dovoljno da pojedemo kremšnite i prošećemo gradom, a zatim smo autobusom krenuli prema Podravini. Zabave u autobusu nije manjkalo te nam je bilo teško rastati se.

                                                                                  Tena Cmrk i Stela Trešćec, 6.a