Pokazale su nam jestive, otrovne, smrtno otrovne i zaštićene gljive. Rekle su nam da kad idemo u šumu brati gljive, ne idemo sami, nego s nekim tko dobro poznaje gljive. Ako ipak idemo sami, moramo brati na rubu šume, jer možemo zalutati. Trebamo sa sobom imati štap da lakše hodamo i  tražimo gljive, jer je trava visoka i ne vide se. Ne smijemo nogom micati travu! U slučaju ako se izgubimo ili nam se nešto loše dogodi, moramo uvijek imati fućku. Moramo imati i nožić za rezanje gljiva i košaru u koju ćemo staviti gljive (možemo imati i papirnatu vrećicu). Ubrane gljive treba upotrijebiti najkasnije sutra. Višak možemo pospremiti za zimu  (ukiselimo, a neke vrste možemo i posušiti).

Čuvajte prirodu, berite gljive, ali pazite na otrovne koje vas mogu zavarati svojim lijepim izgledom. Nemojte brati zaštićene gljive i one koje ne poznajete! Oprez!

                                                        Klara  Mihalić, 4.d