Najmlađi sin srpskog velikog župana Stefana Nemanje i brat Stefana Prvovenčanog, rođen je 1175. godine,dobio je ime Rastko, da raste i poraste veliki, da bude snažan i jak poput hrasta.

Sa Svetim Savom počinje jedna velika kulturna epoha, koja se naziva Nemanjićka, a mogla bi se nazvati i svetosavska ,  jer on je pravi primer života posvećenog duhovnim vrednostima.

Zamonašio se na Svetoj Gori, mada su svi očekivali da se oženi i preuzme dio vladavine.Monaško ime mu je Sava, što znači preobražen i pravedan.

Mnogo je učinio za svoj narod. Širio je pismenost, zalagao se za podizanje manastira , gde će ljudi moći da nauče više. Napisao je Žitije Svetog Simeona i tako započeo autorsku književnost kod Srba .Njegov put pravoslavlja je put kojim valja ići.

Sveti Sava nije  bio samo u manastirima i tamo pomagao. Obilazio je Srbiju i pomagao svim ljudima, jer je svojim delima hteo da pruži primer drugima.

Učio je ljude da budu pravedni i želeo je da svi žive u slozi. Zbog svoje dobrote, nepohlepnosti, nesebičnosti, a pre svega zbog svoje mudrosti, jedan je od najvećih srpskih prosvetitelja.Bio je i prvi poglavar Srpske pravoslavne crkve.

Poslan je da nas sve dovede na put znanja, vere i obrazovanja. Mnogo ljudi je naučio slovima, lakšem životu i uvek je smatrao ako neko pomogne drugima i budu srećni i on će biti srećan.

Od Svetog Save  pa do današnjeg dana u srpskom narodu se neguju verovanja i lepi običaji. Sava je narod učio da bude čvrst u svojoj veri , da čuva kumstvo, pobratimstvo i srodstvo.

Samo Srbi imaju svoju Krsnu slavu, dan kada se okuplja rodbina i familija, kada se seče Slavski kolač i čita slavska molitva.

Sveti Sava je preminuo 27.januara 1235. godine u Bugarskoj. Njegove mošti prenete su u manastir Mileševa. Kasnije, Turci su shvatili koliki je Savin  značaj i uticaj na srpski narod i naredili da se mošti donesu u Beograd i tamo spale kako bi zaplašili narod.

Na mestu gde su zapaljene mošti Svetog Save, danas se nalazi Svetosavski hram, a sećanje na Svetog Savu, njegov život i njegove reči još uvek teku kroz narod.

Puno je priča o Svetom Savi i tome koliko јe pomagao svom narodu.

Žene je podučavao kućnim poslovima: kako da prave sir, kiselo mleko, kako se kroji i šije.

Podučavao je ljude kako se grade vodenice, melje žito, gaji vinograd i pravi vino.

Kritikovao je lenjost i podsticao ljude na rad. Naš jezik je prepun poslovica o radu i poštenju.Poznate su npr.:

Ko rano rani , tri sreće grabi .

Ko radi, ne boji se gladi!

Evo i svečane pesme Desanke Maksimović:

САВИН МОНОЛОГ  

Ноћас ће кроз сан родитеља мојих 
слутња тешка
замахати црним огромним крилима,
и браће моје кроз срца витешка
страх ће минути.

А ја ћу већ бити далеко од родних села,
на домаку светогорских тихих манастира,
клечаћу већ крај манастирског прага бела
пун молитве и мира.

И кад бекства синовљег стигну тужни гласи
до властеле наше и кнежева,
резаће већ свети оци моје власи;
и душа под небом јутарњим као шева
биће високо.

А кад мати моја пружи убогом комад хлеба
и помене у молитви име изгубљеног чеда,
срце ће куцати моје испод свештеничког руха
и спазићу где ме Христос 
право у очи гледа.