Deda Frane ugasi kombaj i posegne za tim zrnom.Spremio ga je u kutijicu i nastavio žeti.Na kraju dana deda Frane već umoran od posla krene kući u svoj mlin i pažljivo položi čarobno zrno mljeti.Nakon pola minute,on pogleda prema dolje i tako začuđeno stade i gleda u punu vreću brašna.Zatim opet baci pogled na zrno,a ono čitavo.Tada pomisli da sanja pa se uštipne,ali uzalud.Pošto nije bio posve siguran,stavi zrno ponovno mljeti.Opet ista priča.Vreća puna brašna,a zrnce čitavo.Sada je stvarno vjerovao da je zrnce čarobno.
    Od toga dana deda Frane bio je zahvalan Bogu na svim proizvodima koji su proizišli od brašna toga čarobnog zrnca.     

                                                                                 Valentina Bičanić, VIb