Ivan Golub: Uskrsi koje pamtim

U iščekivanju najvećega kršćanskoga blagdana Uskrsa, prisjetit ćemo se našega dragoga prof. dr. Ivana Goluba, njegovih riječi i zapisa u knjigama.

„Djeca su se osobito veselila Uskrsu te bojenju i ukrašavanju pisanica bojom koju je kuhanjem pustila lupina crvenoga luka. Na toj jednobojnoj pisanici britvom bi starija osoba urezivala cvjetne oblike. Grebanjem boje s pisanice nicao bi bijeli cvijet. Gledali smo skupljenih glavica mamu i ostale ukućane kako izvode umjetnički čin.“

Za Uskrs bi djeca dobivala novu odjeću, opravu, ajncuga. Na uskrsnuće se išlo u novoj opravi. Ponosno dakako. Bila je to smotra nove oprave.

Zgoda o tome opisana je u knjizi Kalnovečki razgovori.

Dobil sem novu opravu

Na Veliki četrtek su mi ju

mama v Đurđevcu na pijacu kupili.

Nemrem dočekati Veliku sobotu,

kaj ju bum smel obleči

Bum se v njoj štimal.

Si f prošenciji budu gledeli

moju novu opravu.

Uskrs je svetkovina jutra

I opet povratak u djetinjstvo. Na Uskrs ujutro žene u pomno nabranim suknjama koje se talasaju kao žito na poljima hrle s pletenim košarama u kojima je jelo na ranu misu. Župnik blagoslivlja jelo. Na ranoj misi na Uskrs pjeva se: »Uskrsnu Isus doista, u ranu zoru uskrsnu.« Uskrsno je jutro svečano.

Ukućani čekaju mešare. Doručkuje se jelo u crkvi blagoslovljeno. Šunka koju i najsiromašniji ima za uskrsni doručak, jaja, naribani hren, pletenica i bes-kvasni kruh kao hostija neposvećena.

Veter je spunol

Niše gran

Kaj se ove noći rascvela.

Saka iža po kuvanoj šunki diši

Stinjava se v starem drvenem tanjeru.

Kak se ono veli;

Bože daj vuzmenoga ručka

božićnoga obeda i

fašensku večeru.

Dragi učenici, poštovani roditelji!

Ispunite svoj život novom nadom, novim ciljevima i novim željama ovoga Uskrsa. Provedite ga radosno i blagoslovljeno u zajedništvu!