Ova manifestacija, koju je UNESCO pokrenuo na inicijativu Bangladeša još 1999. godine, prvi je put obilježena godinu dana nakon njezina usvajanja, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija je tim povodom 2008. godinu proglasila Međunarodnom godinom jezikâ.

Kako je osnovni cilj manifestacije podizanje svijesti o važnosti materinskoga jezika, njegova očuvanja i razvitku multijezičnosti i program koji su izveli naši učenici težio je ostvarivanju navedenih vrijednosti. Tijekom programa koji je realiziran u formi javnoga sata, nazočni učenici, učitelji i ostali uposlenici škole imali su priliku ukratko se upoznati s četiri etničke zajednice i njihova četiri materinska jezika koji se mogu čuti u našem zavičaju, te se podsjetiti određenih činjenica koje se odnose na nacionalnu kulturu srpskoga naroda kojem većinom pripadaju naši učenici i djelatnici, kao i hrvatskog naroda koji čini većinu u državi u kojoj živimo. Svaku nacionalnu grupu i njihov jezik nazočni su upoznali tako što su najprije čuli kratki tekst na materinskom jeziku, zatim prijevod toga teksta na srpski, a potom i narodnu pjesmu koju su učenici ispjevali upravo na tom materinskom jeziku. Jedino hrvatski i srpski jezik i najvažnije činjenice o ta dva naroda nazočni su čuli na hrvatskom, odnosno srpskom jeziku. U programu su se tako mogle čuti srpska pjesma Razgranala grana jorgovana, ukrajinska uspavanka Oj lju-ljuli, makedonska narodna pjesma Makedonsko devojče, slovačka Tancuj, tancuj, mađarska Az a szép i hrvatska pjesma iz Međimurja Nabrala je jagode petrovke. No, kako su svi nazočni dobili i brošure koje su sadržavale tekstove navedenih pjesama, pojedini su se učenici čak i okušali u tihom pjevušenju istih uz učenike na sceni.

Doprinos programu dala je i učiteljica hrvatskoga jezika Zorana Vukašinović pripremajući s petašima kratku prezentaciju o matičnoj državi svakog naroda predstavljenog pričom i pjesmom, a koja je prikazana tijekom programa. Riječi zahvalnosti idu i izvornim govornicima koji su pomogli oko prijevoda i izgovora tekstova: Pavlo Babenko iz Kijeva za prijevod i čitanje ukrajinskog, Alen Nađ za prijevod i čitanje mađarskog, Elizabeta Petrovska i Ljiljana Vukašinović za prijevod makedonskog, te Ana Kanđera i Vlatko Miksad za prijevod slovačkog jezika.

Iako su se učenici ovom prilikom prvi put susreli s četiri njima potpuno nepoznata jezika, istinski su se potrudili strane riječi izgovoriti što je moguće bliže odgovarajućim jezičnim normama. O uspjehu namjere i svrhovitosti programa svakako su dosta rekli iskreni aplauzi nakon izvedbe svake pjesme, kao i riječi podrške učenicima i knjižničaru od strane učenika i kolega nakon programa.

Fotografije s ovoga programa se mogu pogledati u našoj Fotogaleriji, a u nastavku teksta je i snimak cijeloga programa.

---

Ова манифестација, коју је Унеско покренуо на иницијативу Бангладеша још 1999. године, први пут је обележена годину дана након њеног усвајања, а Генерална скупштина Уједињених нација је 2008. годину тим поводом прогласила Међународном годином језикâ.

Пошто је основни циљ манифестације да се подигне свест о важности матерњег језика, његовог очувања и развоја мултијезичности и програм који су извели наши ученици тежио је остваривању наведених вредности. Током програма који је реализован у форми јавног часа, присутни ученици, наставници и остали радници школе имали су прилику да се укратко упознају са четири етничке заједнице и њихова четири матерња језика који могу да се чују у нашем завичају, те да се подсете одређених чињеница које се односе на националну културу српског народа ком већином припадају наши ученици и радници, као и хрватског народа који чини већину у држави у којој живимо. Сваку националну групу и њихов језик присутни су упознали тако што су најпре чули кратки текст на матерњем језику, затим превод тог текста на српски, а потом и народну песму коју су ученици отпевали управо на том матерњем језику. Једино хрватски и српски језик и најважније чињенице о та два народа присутни су чули на хрватском, односно српском језику. У програму су тако могле да се чују српска песма Разгранала грана јоргована, украјинска успаванка Ој љу-љуљи, македонска народна песма Македонско девојче, словачка Танцуј, танцуј, Мађарска Оз о сип и хрватска песма из Међимурја Набрала је јагоде петровке. Но, пошто су сви присутни добили и брошуре које су садржавале текстове наведених песама, поједини ученици чак су се опробали у тихом певушењу истих уз ученике на сцени.

Допринос програму дала је и наставница хрватског језика Зорана Вукашиновић спремајући с петацима кратку презентацију о матичној држави сваког народа представљеног кроз причу и песму, а која је приказана током програма. Речи захвалности иду и изворним говорницима који су помогли око превода и изговора текстова: Павло Бабенко из Кијева за превод и читање украјинског, Ален Нађ за превод и читање мађарског, Елизабета Петровска и Љиљана Вукашиновић за превод македонског, те Ана Канђера и Влатко Миксад за превод словачког језика.

Иако су се ученици овом приликом први пут срели са четири њима потпуно непозната језика, истински су се потрудили да стране речи изговоре што је могуће ближе одговарајућим језичким нормама. О успеху намере и сврсисходности програма свакако доста говоре и искрени аплаузи након интерпретације сваке песме, као и речи подршке упућене ученицима и библиотекару од стране ученика и колега након програма.

Фотографије са овог програма могу да се погледају у нашој Фотогалерији, а у наставку текста је и снимак целог програма.