Osnovna škola Negoslavci

U četvrtak, 28. februara, učenici trećeg razreda naše škole, zajedno sa školskim bibliotekarom i svojom učiteljicom, posetili su Vinkovce. Cilj ovog putovanja proširivanje znanja o putu knjige od autora do čitalaca u praksi, o čemu su učenici dosta toga prethodno naučili sa svojim bibliotekarom. Toga dana posećene su četiri vinkovačke institucije: Izdavačka kuća "Privlačica", štamparija "Zebra", Gradska biblioteka i čitaonica u Vinkovcima, te biblioteka Osnovne škole Josipa Kozarca. Fotografije sa ovog putovanja možete pogledati u FOTOGALERIJI.

Na put smo krenuli ubrzo nakon prvog jutarnjeg školskog zvona. Neki od nas su u školu došli mnogo ranije od dogovorenog vremena, jer smo svi bili uzbuđeni zbog onoga što nas danas čeka. 

U Vinkovce smo stigli nešto pre devet časova. Po dolasku smo se odmah uputili ka Izdavačkoj kući "Privlačica", gde nas je srdačno dočekao gospodin Martin Grgurovac, vlasnik i direktor. Od njega smo doznali mnogo detalja o nastanku "Privlačice", njenom imenu, a najviše nas je fascinirao podatak da je "Privlačica" objavila preko 700 izdanja, što je čini najvećom i najuspešnijom izdavačkom kućom u celoj Slavoniji. U nastavku razgovora gospodin Martin nam je potvrdio ono što smo već prethodno naučili i sa našim bibliotekarom, a su nazivi svih osoba koje su odgovorne za nastanak jedne knjige - autor (jer bez njega nema ni knjige), urednik, grafički urednik, ilustrator, lektor, korektor, a ponekad i prevodilac, ako je potrebno. Tada smo se uverili da je veliki deo posla u vezi sa nastankom jedne knjige obavljen upravo u izdavačkoj kući, ali da nakon svog tog posla i dalje nemamo - knjigu. Međutim, odgovor o tome šta se sa knjigom dalje dešava potražili smo, nakon okrepljenja sokom koji nam je pripremio domaćin i nakon što nam je poklonio neka od svojih izdanja, na drugom mestu. 

Posle "Privlačice" smo se uputili prema štampariji "Zebra" - to je ista ona štamparija koja je štampala i našu knjigu "250 godina školstva u Negoslavcima". Odmah po dolasku u prostoru štamparije nas je dočekala direktorica Silvija Benčević. Najpre smo se kratko zadržali u njihovoj prodavnici, tada još ne sluteći šta sve još postoji iza same prodavice. Gospođa Silvija nam je ukratko objasnila šta se sa knjigom dešava nakon što rukopis dođe iz izdavačke kuće u štampariju, odnosno kako se sve to priprema i doteruje pomoću kompjutera. Doznali smo da se u "Zebri" ne štampaju samo knjige, već još mnogo toga, kao što su plakati, pozivnice, ulaznice... Gospođa Silvija nas je najpre odvela u jednu prostoriju gde su za kompjuterima sedela tri gospodina. Oni su pripremali klišeje, koji se posle izrađuju na jednoj vrsti folije. Bilo nam je neobično što je slika koju smo videli na kompjuteru izgledala naopačke, ali smo brzo shvatili da je to tako da bi se na klišeu odštampala obrnuto, a da bi se pomoću klišea posle mogla odštampati slika baš onako kako treba da izgleda. U prostoriju gde se izrađuju klišei nismo mogli da uđemo, jer u nju ne sme da dospe dnevno svetlo. Ipak, najveće iznenađenje nas je dočekalo kada smo ušli u prostoriju prepunu različitih mašina. Tamo je bilo nekoliko muškaraca, svaki za svojom mašinom. Ukratko smo se upoznali sa time ko šta od njih radi, a potom došli i u prostoriju u kojoj je bilo jako puno papira složenih u buntove. Iznenadili smo se kad smo čuli da su to sve listovi knjiga - a uopšte nisu ličili na knjige. Tu su radile četiri tete koje su nam pokazale kako se ti listovi savijaju i seku. Zanimalo nas je koliko je vremena potrebno da jedna knjiga kao što je naša bude gotova i dobili smo odgovor da je otprilike za jednu takvu knjigu potrebno oko sedam dana. Prepuni utisaka, iz štamparije smo krenuli dalje. Međutim, ni odavde nismo otišli praznih ruku - svako od nas je dobio bločić papira, čemu su se neki od nas posebno obradovali. 

Uputili smo se, potom, prema Gradskoj biblioteci i čitaonici Vinkovci. Odmah po ulasku u biblioteku dočekao nas je široki osmeh bibliotekarke, gospođe Sonje Šimić. Teta Sonja je od tog trenutka pa sve vreme našeg boravka u biblioteci bila naš domaćin. Najpre smo se smestili na dečje odeljenje na kom ona radi, malo se prošetali i razgledali, a potom od teta Sonje doznali da se dečje odeljenje sastoji iz posudbenog, multimedijalnog dela i igraonice. Nakon kraćeg zadržavanja, prešli smo na odeljenje za odrasle, gde se nalazi mnooogo visokoih polica prepunih knjiga. Zanimalo nas je pa smo doznali da u vinkovačkoj biblioteci ima više od sto hiljada knjiga. Tu su bili i neki ljudi koji su čitali novine - isto kao što i kod nas mogu da se čitaju časopisi. U predvorju biblioteke smo videli i izložbu dečjih stripova, što nam je bilo posebno zanimljivo. Potom smo se popeli na sprat, gde smo najpre upoznali odeljenje na kom se nalaze skupe knjige koje ne mogu da se pozajmljuju, ali se na tom odeljenju mogu u miru proučavati. Tu je i odeljenje za nabavku na kom radi gospođa Klaudija, koja nam je objasnila da je to njen posao u ovoj biblioteci, a pošto naša školska biblioteka ima samo jednog bibliotekara, onda on obavlja sve, pa čak i njen posao. Poštoje teta Klaudija i voditelj bibliobusne službe, podelila nam je i bukmarkere sa likom njihovog bibliobusa. Srdačno nas je, takođe na spratu, u svojoj kancelariji dočekala i direktorica biblioteke, gospođa Emilija Pezer, kojoj je bilo neizmerno drago što smo posetili njihovu biblioteku i poželela nam da se u njoj ugodno osećamo. Vratili smo se, potom, na dečje odeljenje i zauzeli igraonicu. Vrlo brzo smo pregledali sve što se u njoj nalazi, a potom nam je teta Sonja dala bojice, flomastere i papir i zamolila nas da nacrtamo nešto što će im ostati kao uspomena na našu posetu. Dok smo mi crtali, teta Sonja i njena kolegica, kao i naša učiteljica i naš bibliotekar, takođe su se malo odmorili. Iako smo u biblioteku došli i ranije nego što smo planirali, u njoj smo se zadržali i duže nego što smo mislili, što samo govori o tome koliko smo se lepo proveli i koliko nam je bilo ugodno. Međutim, tu nije bio kraj našem putovanju. 

Preostala nam je i naša poslednja stanica na ovom putovanju, a to je Osnovna škola Josipa Kozarca. Došavši pred veliku školsku zgradu videli smo pred njom jako puno učenika. Prvo iznenađenje po ulasku u školu su bile široke stepenice koje vode skroz do potkrovlja u kom se nalazi školska biblioteka. Još veće iznenađenje doživeli smo otvorivši vrata školske biblioteke i ušavši u njen ogormni prostor. Vrlo brzo smo shvatili da je ova biblioteka mnogo veća od one naše. Na ulazu nas je dočekao ljubazni bibliotekar, gospodin Zlatko Sterc. Neobično je bilo i to što i ova škola ima muškog bibliotekara, ali smo od našeg bibliotekara i domaćina doznali da u celoj županiji u svim školama postoje samo četiri bibliotekara, a mi smo, eto, upoznali dva. Učitelj Zlatko je za nas pripremio veliki sto na kom su nas, takođe, dočekale poslastice: keks, bombone, sok. Seli smo i odmorili se, a učitelj Zlatko je želeo da čuje šta smo sve danas obišli, videli i čuli. Nismo se ustručavali da mu prenesemo svoje utiske. Zajedno sa njim smo zaključili i po čemu su to naša i njegova biblioteka slične, ali i po čemu se razlikuju. Nakon što smo se osvežili, učitelj Zlatko nas je pozvao da pogledamo jedan crtani film. Smestili smo se na tepihu ispred televizora, na drugom kraju biblioteke, te pažljivo odgledali zanimljiv crtani film Palčić. I učitlejica i oba bibliotekara su gledala sa nama. Po završetku filma već je bilo vreme da pođemo kući. Pozdravili smo se sa učiteljem Zlatkom, koji nam je za polazak takođe podelio zanimljive poklončiće, a mi smo se zahvalili na ljubaznosti i gostoprimstvu, te ga pozvali da obiđe i našu školu i upozna se i sa našom bibliotekom. 

Srećni i prezadovoljni, ali pomalo i umorni, smestili smo se u autobus koji nas je čekao pred školom, te se prepuni pozitivnih utisaka vratili u Negoslavce. A kako nam je bilo posvedočiće vam i fotografije koje možete da pronađete OVDE.