Osmijeh

        Jednog olujnog dana Baloncimir je preko telefona zvao postaju Zalet u svemir čarobnjaka Hvalimira Čaro.

      Pošto je bio veoma olujan dan čarobnjak Hvalimir ga nije pustio, no Baloncimir mu je rekao da će platiti duplo od cijene. Baloncimir je brzo i sretno s osmijehom bacio telefon u kovčeg. Brzo se spakirao i ponio svog vuka Vucimira. S osmijehom je stigao do Hvalimira, on mu je pripremio raketu za let u svemir na Saturn. Rekao je da životinje ne smiju u raketu, a pogotovo ne vukovi. Baloncimr je morao svog Vucimira odvesti na kat u igraonicu za pse. Hvalimir je začarao raketu da uvijek ima goriva pa je Baloncimir napokon mogao otići u svemir na Saturn. Baloncimir je navukao čarobno svemirsko odijelo i poletio u nebesa. Pošto je jaka grmljavina bila jako jaka, čarobnu je raketu pogodio grom. Baloncimir je morao otići u bolnicu Čičiličibus, a za Vucimira se pobrinuo Hvalimir Čaro. Nakon 3 godine Baloncimir je opet unajmio čarobnu raketu i pozdravio je osmijehom Vucimira i opet poletio. Opet je bilo vrlo olujno, ali Baloncimir je vješto izbjegao sve gromove i izašao iz Zemljine orbite. Raketa je imala mega dalekozor za daleko promatranje, pa je Baloncimir ugledao Saturn i sletio na njega. Na Saturnu vidio Saturcimire. Oni su bili svemirci. Dali su mu pozajmicu od 800 000 000 dolara, rekli su mu da kad su bili Zemlji da je ljudima toga nečega padalo iz džepova hrpa. Baloncimir se pozdravio sa Saturcimirima i otišao natrag u svoj rodni dom. Baloncimir je vratio raketu Hvalimiru i otišao kući s Vucimirom s velikim osmijehom, velikim, velikim osmijehom.

        Drugog dana Baloncimir je Vucimiru kupio vučji hotel imenom “ Vučji raj“. Napravio je bolju kuću i već planira novi put u svemir na Saturn.

                                                                                                                                           Filip Milohanić, 4. razred

Učenici 1. i 4. razreda

Čudnovata priča

         Jednog sunčanog dana kralju Fufi-ju je bilo dosadno. Ali sjetio se da pogleda u katalog sjećanja glava. No, u njemu nije bilo ništa. On je bio tužan jer nije bilo ništa za raditi.

           Tada je otišao u garažu za miševe i uzeo ogromno sedlo za miševe i zvao svog prijatelja čarobnjaka da izađe vani. Čarobnjak je rekao:“Što želite?“. Kralj Fufi kaže: “Želim da povečaš ovog miša i da bude dobar i sluša.“ Tada čarobnjak pogleda u svoju čarobnu knjigu i reče: “Aha“. Pronašao je knjigu i okus pokus, miš postane velik.

       Tada Fufi stavi sedlo na miša i oni odu u šetnju. Kad je Fufi došao doma, opet mu je bilo dosadno. Pa je stao gledati televiziju. A tamo je pak plovio na brodu. Je li mu tada bilo dosadno? Pogodite sami!

Leo Brnobić, 4. razred

  Slikanje na crijepovima, 2. i 3. razred

       Jednog divnog jutra šetao sam mojim selom Brajkovićima. Šuma je blistala kao zeleni dragulj i mirisala kao da je od ružmarina. Životinje su plesale po malim srebrnim kamenčićima ispred šume.

        Došla je moja mama i rekla mi da sam njeno sunce. Morala je otići i tada je sunce nestalo, sve je postalo sivo. Otišao sam u krevet.

         Sutradan kad sam se probudio, mama mi je rekla da me voli i da će me uvijek voljeti. Tada je sve zablistalo i postalo lijepo.

Julijan Matan, 4. razred

I naravno, Dan planeta Zemlje (22. travnja)!

Učenici svih razreda