SRCE JE NA JUGU (Vigo Vujanić prema tekstu MOJE DOMA)

PRIJE TRI GODINE DOŠA SAN IZ SPLITA OVDI U ZAGREB I NEMOJETE ME PITATI ZAŠTO. JA, SPLIĆO, BILI HAJDUKOVAC, NAVIKA NA SUNCE I MORE ,KRENIJA SAN U VELIKI GRAD. MA ČIN JE MATER KRENILA PRIKO KLISA VEĆ MI JE FALILO MOJE MISTO I ĆAĆINO SELO. ODMA SAN SE SITIJA SVOGA DIDA ANTE KAKO SIDI POKRAJ KOMINA I GURA LUG PO SINIJI I KAKO POLAKO PIJUCKA SVOJU BEVANDU. FALI MI I VIKA MOJE BABE LUCE KOJA DAJE ĐAVLU KOKOŠI ŠTA JOJ PRPAJU PO RAŠĆIKI, ALI I SUSIDE KATE KOJA JE GLAVNA ĆAKULONA U MISTU. MA NEMA ŠTA TA NE ZNA. SVE ŠPIJA KROZ ZATVORENE ŠKURE I RASTRTE KOLTRINE, VIDI ŠTA NOSITE, ŠTA JIDETE I ZNA O ČEMU ĆAKULATE. MA DOBRA JE ONA KA KRUV, ALI  VOLI SVE ZNAT. ZNA ONA KAD SAN JA OTIŠA ZA ZAGREB, KAD ĆE VAPOR PRISTAT U MISTO, KAD ĆE SE OTELIT SUSIDOVA KRAVA, MA SVE VAN ONA ZNA.

SAMO JEDNO NE ZNA.

 NE ZNA KAD ĆU JA IZ ZAGREBA SVOME DIDU I BABI KOJI ME UVIK RAZVESELE PIJATON PURE I VARENIKE, SAMO  MALIN PINJURON MANISTRE I ŠALŠE S MALO PANCETE I POMIDIRORA I DA BUDE ONA NAŠA VESELA MARENDA U KUŽINI.

 SVE JE OVDI LIPO I JUDI I MISTA, ALI SRCE ME VUČE DOLI NA JUG. UZ MORE JA SAN SRITAN.  ONDI

MI JE SRCE KA KUĆA VELIKO I DOLI SAN JA-JA.