Dani kruha

Kada stigne žuta jesen

I počnu padati kiše,

Iz kuhinje moje mame

Topli kruh zamiriše.

Kiflice mirisne i meke

Zamirišu u domu mom,

Žitna polja Slavonije svoje

Nosim u srcu svom.

Dani kruha su zahvala,

Za sve što nam je dao Bog,

Zbog vrijednih ruku naših ljudi

Novi dan se uz miris kruha budi.

                      Marija Strunje, 5.a

Kako se nekada pekao kruh

   Baka mi je ispričala kako je nekada davno, dok je ona još bila djevojčica, njezina mama pekla kruh.

     Kruh se obično pekao jednom tjedno u krušnoj peći ili, kako su je oni zvali, u vanjskoj furuni. Navečer bi se prosijalo brašno i stavilo u veću drvenu posudu koju su zvali naćve. Onda bi prabaka uzela komadić kvasa, a to je dio nepečenog tijesta koji bi domaćica sačuvala od prošlog pečenja kruha. I kvas je imao svoje mjesto za čuvanje. To je obično bila neka drvena posuda ili pletena košara koju su zvali kvašnjara. Osim brašna i kvasa još bi dodala malo vode i pustila da tijesto preko noći uskvasa.

    Ustajala bi jako rano, obično oko četiri sata, dodala još soli i germe i zamijesila kruh. Dio bi tijesta  ponovo odvojila za kvas, a onda bi oblikovala lepinje i kruhove. Lepinje su bile tanke i okrugle i pekle su se prve.

Kada bi vatra u peći izgorjela, uzimala bi grebalo kojim bi se izmicala žar, a onda ometalo koje je krpa svezana na dugačkom štapu. Umočila bi ga u kantu s vodom i oprala peć od pepela. Onda bi na drvenoj lopati tijesto gurnula u peć, zatvorila je i ostavila da se peče.

 Pečeni bi kruh umila i prekrila krušnjakom.

      Moja baka kaže da se i danas sjeća mirisa svježe pečenog kruha i da današnji kruh ne miriši tako lijepo.

                                                                     Sara Čubela, 5.b

Tajni recept za kruh

Rana je zora, vatra već gori,

U zdjeli je brašno i par zrna soli.

Kvasac se diže, voda polako dodaje,

Za lijepu boju premazat ćemo i jaje.

Baka to tako brzo radi,

čini mi se da je lako,

pokušat ću i ja učiniti tako.

Ono što je ispalo

bilo je čudnog oblika,

nije to bio kruh,

bila je to blijeda slika.

Pitao sam se gdje sam pogriješio,

dugo sam o tome razmišljao.

Na kraju sam zaključak donio:

Tajni je sastojak ljubav,

A nju nisam dodao.

Toni Marijanović, 5.a