Volim, ne volim

Volim poslušati ftičeke dok popevaju,

volim gledeti dišuče jabuke dok dozrevaju.

Ne volim guste megle, kad se na naše brege spustiju,

ne volim oblake črne, kad se nad nami nadviju.

Volim h trsju sočno grojzdje brati,

volim si z prvu jutarnju rosu lice prati.

Ne volim čujti kak hladni veter zavija,

ne volim gledeti ni dok vrbe grane svija.

Volim kad nam oče zlatna pšenica roditi,

volim med zeleni bregi hoditi.

Ne volim kad bistri potok presuši,

ne volim kad sunčani dan završi.

Volim Naš dragi, zagorski kraj,

volim ga vu srcu i duši, znaj.

Ne volim za napuštena dvorišča znati,

ne volim da je žalosna zagorska mati.

                                           Lorena Potočki, 5.a

Ljubav je…

Ljubav je tak lepa i mila,

baš kak je u vrtu črlena rožica bila.

Ljubav je kak sunčece vruče,

baš kak je i u srcu goruče.

Ljubav je kak ftičica u letu,

baš nekaj najlepšega na svetu.

Ljubav je kak plavo nebo čista,

baš kak suza kad vu oku zablista.

Ljubav je tuj, svugder med nami,

širite ljubav jer nemrete živeti sami.

                                                     Alen Potočki, 7.a