Majka
(Ratko Zvrko)

Noću često kad već zaspim
i kad soba već opusti,
ko laticu ruže, mama
na moj obraz cjelov spusti.

Ona moje male tuge
zagrljajem toplim tješi,
a svakoj se mojoj sreći
ko najljepšem daru smiješi.

Njeni prsti kao lahor
pređu preko moje kose,
a njene me priče lako
u daleka carstva nose.

Njena ljubav mene grije,
njeno srce za me bije,
znam: nada mnom uvijek bdije

majka - biće najmilije.