Predstavljali su male ekologe, nazivajući se EKO PAPIRKO. Zadatak im nije bio nimalo lak - hodati svijetom, usisavati na sebe papiriće i odnositi ih na preradu u tvornicu papira. Nazvali su sebe čuvarima šuma i čistog zraka, a vi znate i zašto.

Veselju nije bilo kraja kada su saznali da su za svoj rad nagrađeni 1. nagradom za najbolju „malu“ grupnu masku. Nagrada je bila kamera.

Sada 1.a može krenuti sa svojom učiteljicom na nove zadatke i avanture te sve to zabilježiti svojom kamerom. Sami su smislili i himnu. Pogledajte i uvjerite se da njihov zadatak nije bio lagan.

PAPIRKO

Zovu me Papirko,

pravi sam nemirko.

Veliko sam drvo bio,

sad sam manji neg' sam bio.

Pogledajte moje granje,

ono je sve tanje, tanje.

Nikad nisam imao mira,

pa sam postao komad papira.

Mi smo djeca malog nosa,

raščupana nam je kosa.

Pustimo šumu da nam lista

i prirodu da nam blista.

Otjerajmo sada tugu,

napravimo našu dugu.

Napravimo šumi mira,

ne treba nam tol' ko papira.

Stari papir skupit ćemo

i rukama pljesnut ćemo.

I na kraju nek se zna,

pozdravlja vas 1. a.

Još neki od sudionika...