„Brege naše liepe večeres sme gledeli,

kostanji su nam na pijacu zadišali,

šari verti su cveli,

a kokoti i pesi po dvorišču su tekali.

Naš začretjanski govor, naš „Kaj“ smo slavili i

obečali da ga neme pozabili.“

Ovim riječima završila je Druga večer zavičajne poezije koju su 1.4. 2011. pod nazivom „Zagorju mojemu“ u prostorima Žitnice u Svetom Križu Začretju pripremili učenici Osnovne škole. Večer zavičajne poezije naziv je projekta koji su ove školske godine vodile pedagoginja škole Nevenka Sinković i knjižničarka Kristina Varžić u suradnji s učiteljima škole. Recitirali su se stihovi bivših i sadašnjih učenika škole te svetokriških pjesnika Verice Jačmenice, Miroslava Lovrenčića i Benedikta Tumpe. Glazbeni dio doživljaja pjesmom su upotpunile vokalistice Udruge Kirjales i učenici skladbama na gitari. Prepuna Žitnica oduševljeno je pozdravila male majstore recitacije koji su uživali u mogućnosti interpretacije stihova govoreći „kak doma“. Veselje što mogu govoriti svoj zavičajni govor osjetilo se kod sudionika, ali i kod oduševljene publike. Poneka suza u oku govorila je o tome da su prisutni sebi „zebrali nekaj za dušu“. Velikim pljeskom nagradili su trud učenika i učitelja, dajući time podršku nastojanju da se ne zaboravi začretjanski govor, ali i podršku sličnim projektima i akcijama njegova održanja.