"Ovo vam je kao Pentagon! Impresivno!" rekal je predsjednik državi ki je prišal poštimat veli događaj va našen kraje. Imet kuću znači imet dom kega voliš, kantunić va ken živeješ z svojemi najmilejemi. Kuća mora bit vavek vekon oprta za sakega dobronamjernika  ki bi prišal i da se saki lepo ćuti va njoj. Zvončari imaju svoj dom. Va njin živeju tragi njiheh pretki, va njin će stvarat svoju budućnost. Kuća je muzej  va ken je pokazan kušćić bogate baštini halubajskega kraja: kako se j' nekadar živelo, delalo i zvonci nosilo. Muzej  je spoj pasaneh let i sadašnjeh vremen kroz ćakulu ku poveda zvončar. Kuća je to va koj će se školat decu  i  povedat o veličanstvenoj i nikadar do kraja povedenoj zvončarskoj štorije, ma i vadit ih lepote domaće besedi. Školani naše svetomatejske školi, Zara Načinović, Julija Cetina, Moreno Srok, Patrik Host i Mateo Arapović, dali su veli doprinos nastajanju i otpiranju zvončarske kući. Z svojemi  mnogobrojnemi  nastupi njeguju baštinu, svoje drago ČA, vavek govoreć "Tu smo se rodili i tu ćemo ostat!" Oni najmlaji, sako leto, nejakemi dečjemi nožicami, ma čvrstega zvončarskega koraka, svojen obahajanjen  vavek iznova potvrjuju beskrajnu jubav prema zavičaju.                Fotogalerija

Užanca se nikada neće zatrt!

Nina Dukić Srok, prof.