MAJKA

Noću često kad već zaspim 
  i kad soba već opusti, 
  k'o laticu ruže, mama 
na moj obraz cjelov spusti.

Ona moje male tuge 
    zagrljajem toplim tješi, 
    a svakoj se mojoj sreći 
    k'o najljepšem daru smiješi.

Njeni prsti kao lahor
    pređu preko moje kose, 
    a njene me priče lako 
    u daleka carstva nose.

    Njena ljubav mene grije, 
    njeno srce za me bije, 
    znam: nada mnom uvijek bdije majka 
    - biće najmilije.

RATKO ZVRKO