Dječak Ivo došao je iz škole. Skinuo je torbu sa leđa i spustio je na pod. Jedva je čekao da je se riješi. Nogom je srušio torbu, a iz nje su ispali udžbenik iz matematike i prirode.

Priroda se ljutila na matematiku jer joj je pala sa leđa. –Zar nisi mogao izračunati gdje ćeš pasti? Nisu moja leđa od spužve. –tužio se udžbenik iz prirode.

-Danas si baš osjetljiv.  E ljutim se na tebe jer si moj prijatelj iako nisi najpametniji. Ivo rijetko uči iz tebe.-rekla je matematika.

-Mislim da mu ni ti nisi baš omiljeni udžbenik. Dosta si neuredan a o crvenoj boji neću ni govoriti. Ja ga učim o svemu, a ne samo o brojevima. – rekao je udžbenik

Ivo je slušao i čudio se. Podigao je udžbenike i rekao im – Mislim da ste shvatili kako baš i nisam neki učenik. Lopta je moj najbolji prijatelj.

Vratio je udžbenike u torbu, uzeo loptu i otišao na igranje u park.

Matej Dautović 2.r