Posjet iz svemira

     Svemirčić je sretno stigao svojoj mami. Kad ga je mama vidjela pohitala mu je u zagrljaj. U posjet su mu došli i prijatelji. Bili su jako znatiželjni. Svemirčić im je ispričao o svom posjetu Zemlji.

     Ispričao im je kako je Zemlja kao planet lijepa. No, ljudi ga ispočetka nisu baš najbolje prihvaćali. Mama se malo i zabrinula. Ispričao im je kako je stekao prijatelje. Kako je vrijeme odmicalo sve su se bolje družili. Igrali su svoje zajedničke igre. I bilo im je jako zabavno. Kad je došao dan da se mora vratiti na svoju planetu , bilo mu je jako teško ostaviti ih. I oni su njega zavoljeli i bili tužni što odlazi. Obećao im je da će se jednog dana vratiti.  

     Svemirčići su mu rekli da će i oni jednog dana poći s njim. A onda su pošli svojoj kući. Svemirčić i mama otišli su na spavanje.

Matea Vlainić, 2.r.

POSJET  IZ  SVEMIRA

     Mama, na Zemlji sam upoznao djevojčicu Mariju. S njom sam se igrao i zabavljao.

     Ali, u jednom trenutku ona je iz džepa izvadila nešto okruglo i crveno. Ja sam to uzeo i počeo se igrati s tim. A ona reče: to nije za igru. I uzme svoju crvenu okruglicu iz džepa i zagrize. Kada sam to ugledao, odmah sam zagrizao i ja svoju. Jako mi se svidjela. Pa sam je pitao što je to, a ona reče jabuka. I odmah me odvela do stabla. Sjeo sam ispod njega i pojeo skoro sve jabuke. A stomak mi je bio kao lopta. Smijao sam se sebi. Mama, Zemlja je jako lijepa da sam poželio ostati. Ali, u tom trenutku Marija je viknula. Evo, idem mama! Kad sam to čuo, odmah sam se sjetio tebe i poželio se vratiti kući.    

       Marija mi je pomogla da se vratim tebi, draga majčice.

Laura  Jedličko 2.razred