B A B I N A       K U Ž I N A

Ka' san bila mala

Ništa nisan znala.

Često mene moja baba

U kužinu svoju zvala.

» Dođi meni milo moje,

Da ti pričan priče svoje.

Vidiš dite moje milo,

Ka' san se udala,

Ni kužine ni bilo.

Teško nan je život teka,

U kantun se prvi špaker meka.

U drugon kantunu zikva mi je bila

Ka' san tvoga oca sirota rodila.

S vrimenon na vrime, došli do vitrine.

U vitrinu sve mi stalo:

Maslinovo ulje, sol, brašno, a i cukra malo.

Hljibe san misila, frite od smokav radila,

Broskvu smo ili, a did je na lati manule peka.

Eto, tako nan je dite moje, težak život teka.

Dok se skupa iz bruncina ilo,

Bakterija ni bilo.

Na škamiću u kužini,

Čajevi se suše fini.

Slavulja i trava iva

i od mrtva pravi živa.

Tu je iskren život teka,

Teplina i postelja meka.

Pisma oko stola, uz molitvu i zahvalu Bogu,

Što život takav imati mogu. «