Osnovna škola Zamet Rijeka

Učiteljica Iva Nežić Crljenica provela je radionicu pod nazivom „Kratke kriminalističke priče prema nizu slika“ u sklopu Književnog kutka.

Učenice 7.c razreda Eni Nećak, Mia Segarič i Karla Perlok napisale su zanimljive kriminalističke priče temeljene na nizu slika. Eni i Mia napisale su priče „Kobna selidba“ i „Tajanstveni dnevnik“ na hrvatskom jeziku, a Karla je napisala priču „Ein Albtraum“ na njemačkom jeziku.

Njihove priče možete pročitati u nastavku, a imate ih i u wordu i PDF-u u prilogu teksta.

Kobna selidba 

     Ljeto se bližilo svom kraju, zlatne zrake ranojutarnjeg sunca probijale su se kroz prozor spavaće sobe. John je lijeno mahnuo rukom želeći maknuti svjetlo sa svojih očiju. U tom trenu budilica zazvoni i probudi Marlu koja se protegnula. Za razliku od svog muža, ona je bila ranoranilac i voljela je jutra pogotovo od kada su imali najslađe dlakavo  klupko  na svijetu u obliku psa Charlia. Vidjela je njegovo veselo mahanje repom koje je značilo samo jedno:  Idemo van! John je čuo otvaranje ulaznih vrata i glasove svoje žene koja se vratila iz šetnje, skočio je iz kreveta dok mu je misao Opet sam zaspao panično odzvanjala u glavi. Brzo se obukao, uhvatio taksi i nekako uspio stići u kancelariju prije svog vrlo zahtjevnog i uvijek vrlo loše raspoloženog šefa. No danas mu ni taj stari mrgud ne može pokvariti raspoloženje jer poslije posla Marla i on idu van grada pogledati svoju novu kuću koju su nedavno kupili.

    Kuća je bila u predgrađu, stara, ali je bila okružena livadom i drvećem na kojima su se mijenjale boje jeseni  od zlatno žute do jarko crvene. Lagani  povjetarac im je petljao kosu dok su stajali ispred svog novog doma i zamišljali koliko će sretnih godina provesti ovdje. Selidba u novu kuću prošla je manje stresno nego što su mislili da će biti. Renovacija kuće ipak je tražila dosta njihovog strpljenja. Na proslavi useljenja skupila se obitelj i njihovi najbliži prijatelji. Večer je prolazila u dobrom raspoloženju i nitko nije mogao naslutiti da će se dogoditi nešto stravično. Drugo jutro Marla je pošla u šetnju sa Charlijem i, prolazeći pored kuće njihovog prvog susjeda Steva, čula je svađu između njega i  drugog susjeda Georga koji, kako su shvatili, nije bio previše društven. Nije znala razlog njihove svađe, ali je jasno čula kako George prijeti Steveu. Marla je stresla glavom kao da želi odagnati ružne riječi koje je čula, ali nije se mogla oduprijeti lošim mislima. Svoje strahove je ispričala mužu koji ju je pokušao umiriti rečenicom kako je to samo mala  susjedska svađa, uobičajena između njih dvojice, a i  Rose  mu je već skrenula pažnju na njihov loš odnos. Rose je starica od nekih osamdesetak godina, još uvijek dosta vitalna i uključena u sva događanja ovog malog mjesta tj. tračeve, pomislio je John.

   Jesen je već gazila velikim koracima po livadama i šumama, a Marla i Charlie su lagano šetali puteljkom po kojem se motala magla. Odjednom je Charlie postao uznemiren i počeo  vući Marlu  prema kanalu koji se protezao uzduž puteljka. Ovakvo čudno ponašanje Marla još nije vidjela od Charlieja i odluči pratiti svog psa. Pas je stajao na dnu kanala i lajao. Marla se spusti i stravičan prizor joj  pomuti vid, uhvati je lagana nesvjestica, a  potom nije ni bila svjesna da je vrisak koji se prolomio zrakom došao iz njezinih usta. Vidjela je beživotno tijelo susjeda Stevea kako leži u kanalu. Pribrala se i brzo uhvatila  Charliea te drhtavim rukama tražila mobitel kako bi nazvala policiju. Ubrzo su svi u mjestu saznali za strašan zločin. Marla je bila potresena, John ju je pokušao oraspoložiti, ali bezuspješno. Prešutio je svoju svađu sa šefom koji mu je prije par dana rekao kako je nesposoban i da im takav ne treba u firmi. Puno toga se nakupilo od kako su se preselili.

   Istraga oko ubojstva susjeda Stevea nije napredovala, nitko nije vidio niti čuo bilo što sumnjivo. Iako su svi upirali prstom prema Georgeu, on je imao dobar alibi jer je u vrijeme ubojstva bio u posjeti svojoj kćeri i unucima. Marla je zbog stresa imala problema sa snom te je  tek pred jutro uspjela zaspati, a onda je čula korake na trijemu kuće. Kroz prozor je vidjela Georga kako se udaljava.  Marla, sva preplašena,  nazvala je Johna koji je pojurio kući. Dok je čekala muža i nervozno hodala  gore –dolje, pogled joj je pao na gredu iznad vrata koja je imala drugačiji oblik od ostalih. Uzela je baterijsku svjetiljku kako bi osvijetlila mračni ugao i dosegnula izbočeno mjesto koji  je ujedno bio poklopac spremnika napravljenog u gredi. Unutar spremnika bila je knjiga. Ispostavilo se da je to dnevnik bivše vlasnice kuće Lare. Papir je već bio požutio, ali Marla je jasno vidjela što piše. Lara je bila prisiljena prodati kuću jer ju je Steve ucjenjivao time što je saznao da su Lara i  George u ljubavnoj vezi. Kako je George bio oženjen, veza nije bila prihvatljiva. U pismu je  Steve tražio da mu Lara proda kuću ili će njihovu vezu razotkriti pred svima, a i pozvati policiju zbog tajne koju je Lara krila. Sada im je bilo jasno zbog čega je bivša vlasnica prodala kuću po tako niskoj cijeni, Lara je željela što prije pobjeći iz ovog mjesta. Marla i John su pokazali dnevnik policijskom inspektoru.

    Nakon par dana posjetio ih je inspektor da im kaže novosti. Lara je bila optužena za ubojstvo Steva, slomila se i ispričala cijelu priču o tome da je  Steve otkrio njezinu prošlost. Lara je prije trideset godina opljačkala draguljarnicu te plijen pljačke zakopala u podrum stare kuće.  No, Lara se zaljubila u Georgea i planirala s njim otići živjeti daleko, što dalje od ružne prošlosti. Steve je bio uporan u svojim ucjenama i tog kobnog dana su se našli na šumskom puteljku. Posvađali su se i Lara je gurnula Stevea koji je pao u kanal i lupio glavom o kamen.

   John i Marla su ostali zaprepašteni i odmah im je samo jedna misao bila u glavi, što prije otići iz ove kuće. Na web oglasniku predali su oglas o prodaji kuće. Dok su odlazili, ni jedan nije pogled uputio ni kući, ni  livadi, ni šumi. Možda život u gradu ipak nije tako loš.

Eni Nećak 7.c

Tajanstveni dnevnik

    Još jedna noćna mora trgnula je Emu iz sna. Tijelo joj je plivalo u znoju. Gledajući kroz prozor u tamnu noć, kao u snu, čula je škripu koraka iznad sobe. Znala je da je sama u staroj napuštenoj kući.

    Polako se prisjećala sna i nemira koji ju je ispunjavao. Sna koji se pretvorio u tužnu stvarnost, jer je njezina teta ubijena u ovoj staroj trošnoj kući. Prošlog tjedna poziv policije prekinuo je njezin uzbudljivi londonski život prepun druženja s prijateljima i zabava. S čežnjom se sjetila svog novog stana u koji se s dečkom nedavno uselila. Nedostaje joj dečko koji je cijelo vrijeme bio uz nju i tješio ju znajući koliko je voljela i poštovala tetu. Stoga je imala potrebu doći na ovo predivno seosko imanje okruženo brežuljcima i livadama na kojima kao da je vrijeme stalo. Pitala se kako je netko mogao nauditi starici koja nikada nikome nije nikakvo zlo napravila. Živjela je mirnim životom, brinula se o vrtu, posjećivala prijateljice i išla u crkvu. Iako je teta uvijek bila pomalo tajanstvena, voljela ju je i posjećivala. Znala je samo da je, kada je bila mlada, živjela u Indiji, ali nije nikada puno pričala o životu u toj dalekoj egzotičnoj zemlji. Tako je i rekla inspektoru kada ju je ispitivao o teti. Jučer, kada je šetala s Tysonom po seoskim livadama , čula je kako susjedi govore da je mladi inspektor Johnson po kazni došao u njihovo selo iz Londona, te da se s visine odnosio prema mještanima. Nisu ga previše voljeli niti su imali povjerenja u njega. Johnson joj je rekao da je teta nađena u kuhinji u lokvi krvi, te da je izbodena nožem, a cijela kuća prevrnuta. Nisu našli puno tragova niti otisaka, te sumnjaju u nekoga iz sela jer nema tragova provale. Kao da je zločinac bio teti poznat. Osjećajući unutarnji nemir, uzela je ručnu svjetiljku i krenula na tavan. Sjećala se da je teta voljela odlaziti na to tajanstveno mjesto gdje je čuvala uspomene i zapisivala svoje misli u dnevnik. Koliko god bila uporna, nikad joj ga nije htjela pokazati. Stisnuta grla i drhtave ruke razgledala je uspomene i stare obiteljske slike. Među knjigama našla je strari kožni dnevnik. Suze su joj potekle kada je našla datum svog rođenja i tetinu sreću koju je podijelila s tim tajnim prijateljem. Prelistavajući izlizane stranice, došla je do novijih datuma. Osjetila je da tetu nešto muči, pisala je kako je neprestano posjećuje Robert, lokalni huligan koji se nedavno vratio iz zatvora. Roberta je poznavala iz djetinjstva, uvijek je upadao u nevolje i nije volio raditi, a nedavno se vratio iz zatvora u kojem je završio radi plječki nekoliko skladišta. Često je govorio da je teta donijela pravo blago iz Indije i kako je bogata. Pričalo se da je preprodavao drogu, ali ga nikada nisu uhvatili.

      Ema je znala što treba napraviti. Uzela je dnevnik, istrčala iz kuće i odjurila u policijsku postaju. Znala je da je na tragu ubojici te da će inspektoru dnevnik biti i te kako od pomoći.

Mia Segarič, 7. c

Ein Albtraum

Als sie in der Nähe spazierten, fanden Detektive das alte und vernachlässigte Schloss.

Im Schloss fanden Sie ein verstecktes Skelett.

Sie begannen zu forschen. Um mehr über das Schloss zu erfahren, gingen Sie in die Bibliothek,um Bücher über das Schloss zu finden.

Sie fragten sich, wer den Mann im Schloss getötet hatte.

 Leon war in seiner Freizeit Detektiv und arbeitete ansonsten in einer Firma, in der er gut verdiente. Als er an diesem Tag zur Firma kam, wurde er wegen Verspätung entlassen. Er war geschockt. Seine Frau war besorgt.

Er nahm seine Sachen und ging weg. In Absprache mit seiner Frau wird er vorübergehend ins Dorf ziehen, wo er in der Nähe des Schlosses erkunden kann.

 Seine Freunde bereiteten ihm ein Abschiedsessen vor.

Im Dorf wurde über ein im Schloss gefundenes Skelett gesprochen.

 Leon bemühte sich, die Wahrheit aufzudecken. Eines Tages traf er Frau Sabina, die jeden Morgen mit ihrem Hund spazieren ging. Sie enthüllte ihm, dass vor 20 Jahren ein Ehepaar in diesem Schloss lebte. Sie verschwanden schnell.

Seit Jahren betrat niemand das Schloss.

Leon erfuhr schließlich, dass der Ehemann seine Frau vergiftet und sie im Schloss zurückgelassen hatte. Er hoffte, niemand würde sie finden.

Leon fand den Mörder, der im Gefängnis landete.

 Leons Frau wurde von einem Geräusch aus dem Nebenzimmer geweckt, in dem ihre Tochter Emily Musik hörte.

Sie war froh, dass dies alles ein Traum war.

                                                                  Karla Perlok, 7.c