Moj Split je najlipši grad i volin ga najviše na svitu.

                Ujutro kad dignen škure, vidin kako sunce sja, spremin se i iden s prijateljima na kavu. Kad je tako lipo vrime u tako lipome gradu, igramo se po cili dan. Na lito, kad nema škole, guštamo na plaži, u moru i na suncu, a kad padne noć zasvitle ferali po kalama pa prošetamo uz obalu sa sladoledom u ruci. Imamo najlipše more na svitu šta ga niko ne more platit. Zimi, kad je ladno, lipo se ušuškamo i pijemo vruću čokoladu. U 12. misec kitimo bor i svi se veselimo. Kad dođe škola, nikome nije drago. A naša čista arija? Ništa je ne more zaminit. Zimi u Splitu ne pada snig, a kad padne, to je nešto sitno i to je meni jedino žaj, iako ga je jedne godine pošteno napadalo pa su se lomile noge i kukovi jer Splićani nisu navikli na takvo vrime. A kad je kiša, niko ne izlazi iz kuće.

Moj Split mi ne more zaminit ni Pariz ni Londra. Mi smo splitska dica i ovo su naši gušti.

Marijeta Martinović, 6. a