МОЈОЈ ПРВОЈ ЉУБАВИ

                                         Неми животе мој,

                                         из тебе провирују ствари скривене,

                                         а ти спаваш.

                                         Јутарњом росом умиваш младо лице.

                                         Очима својим изговараш ми име,

                                         а уснама, тек понекад, пољубац даш.

                                         Плава два сафира, бесконачна и дубока ко море

                                         сакрила су у себи осеку и плиму туге и среће.

                                         Тихо дођу ми у сан, одвуку у тишину и нестану!

                                         И да те нисам пронашла, опет бих ти дошла

                                         у неком другом животу.

                                         Судбина нема видика, чини се

                                         као пусто нагађање.

                                         Ко вишња згажена на друму трунеш.

                                         И нема ме када тебе нема.

                                         Тонеш у дубине слане, мрзнеш се на дну.

                                         Дођи и спаси ме!

                                         Отвори мала врата мога срца,

                                         пронађи кутак моје младости,

                                         закључај за собом, тамо остани.

                                                                               Невена Марин, 4.1 ЕКТ