Osnovna škola "August Cesarec" Ivankovo

Pošarana slikovnica

U jednoj velikoj knjižnici u Vinkovcima sve knjige su bile uredne, samo je jedna knjiga bila pošarana. Zvala se Durica. Bila je jako žalosna i zapostavljena. Mislila je da je ona jedina tako „ružna“ knjiga. Jednoga je dana jedna djevojčica Marta krenula u knjižnicu posuditi Duricu. Kada ju je posudila, vidjela je da je knjiga žalosna i neuredna. Kada je Marta došla kući pomislila je da knjigu treba očistiti, a zatim pročitati.

Marta se brzo bacila na posao i shvatila je da je knjiga postala sretna. Marta ju je brzo pročitala i vratila je u knjižnicu. Tada je knjiga bila sretna i nije bila jedina uništena u knjižnici.

Maja Stipić, 5. b

Što knjige ne vole

U jednoj knjižnici bilo je mnoštvo knjiga. Velikih i malih, debelih i tankih, ali sve su bile zbog nečeg nesretne. Oko toga često su vodile raspravu. Najviše su se bunile knjige: Blizanke, Zaljubljen do ušiju, Ključić oko vrata, Bambi i Finka Fi.

Blizanke: volim kada me djeca čitaju, ali često naprave ono što niti jedna knjiga ne voli!

Zaljubljen do ušiju: tako je! Stalno nas bacaju pa nam se rugaju da imamo neobične uši, nego kažu da imamo čak i magareće uši.

Ključić oko vrata: i kad nemaju papira, mi smo zamjena. Samo šaraju po nama!

Bambi: tebi je još i dobro! Ja sam sav zamrljan: čokolada, mrvice kikirikija- pravi objed.

Finka Fi: Ja sam sva, ali cijela, cijela, izderana, poderana i izlijepljena!

Svi zajedno: Ne volimo da nas bacaju, šaraju po nama, rugaju nam se, mrljaju nas, jedu nad nama, deru nas i lijepe.

Matea Martić, 5. b

Pošarana slikovnica

Bila jedna tiskar u kojoj su se tiskale slikovnice. Najljepša knjiga bila je „Ljubavni put“. Došla je u jednu dječju knjižnicu. Dobro se slagala sa svim knjigama. Radovala se svom prvom putu u nečiji dječji dom. Da je bar znala da će dijete koje ju je posudilo biti okrutno prema knjigama. Kada se vratila u knjižnicu, sramila se jer je bila sva išarana. Knjižničarka to nije ni primijetila, dok jedna djevojčica Ksenija nije rekla da je knjiga pošarana. Knjižničarka je s najvećim žaljenjem najnoviju knjigu stavila u kartonsku kutiju i pripremila je za otpad. Njen život je završio, ali tiskana je nova knjiga, još bolja i ljepša.

Ana Kožul, 5. c

Zaljubljeno nalivpero

Bilo jednom jedno nalivpero koje je stalno pisalo zadaću dječaka Davida. Ono je već puno zadaća napisalo, bilo je veselo što je David baš njega izabrao. Njega je volio, on je najljepše pisao. Jednoga dana, kada je David s prijateljicom Lanom pisao zadaću njegovo plavo nalivpero vidjelo je Lanino prekrasno ružičasto nalivpero i zaljubilo se. Kada su završili sa zadaćom, Lana je otišla kući. David je ostao sam u sobi, a nalivpero mu kaže da se zaljubio, a David se nasmijao i rekao da će odsada stalno pisati zadaću s Lanom. I Davidu se malo svidjela Lana. Tako su oni svakoga dana zajedno pisali zadaću i družili se, a njihova nalivpera bila su sretno zaljubljena.

Mirjana Ivanko, 5. b

Pošarana slikovnica

Jednoga dana u gradsku knjižnicu stigla je nova slikovnica. Sva ponosna zauzela je svoje mjesto na polici. Njene šarene i lijepo oslikane stranice privlačile su pažnju svih mladih čitatelja. Čim bi je ugledali, poželjeli su je pročitati. Bila je najpopularnija slikovnica u knjižnici. Stara pošarana slikovnica joj je zavidjela jer su djeca primjećivala samo nju. Tužno je stajala na polici i čekala da djeca i nju ponovo primijete. Pitala se zašto djeca izabiru samo novu slikovnicu. Jednoga dana u knjižnicu je došla djevojčica Iva i izabrala staru, pošaranu slikovnicu za čitanje, koju joj je preporučila mama. Nova slikovnica se začudila njenom odabiru i zaplakala. Njen plač čule su i druge slikovnice. Rekle su joj da korice nisu najvažnije na slikovnici. Bitno je ono što u njoj piše, a stara pošarana bila je jedna od najljepših bajki u knjižnici.

Korina Koštić, 5. b

Zaljubljeno nalivpero

Bilo jednom jedno zaljubljeno nalivpero po imenu Plavko. On je jako bio zaljubljen u svoju vlasnicu Katarinu. Katarina je imala dečka Marka. Plavko je bio jako nesretan zbog toga. Katarini je pisao sve domaće zadaće i Katarina je zato bila vrlo sretna. Jednoga je dana Katarina primijetila da Plavko nije baš sretan pa ga je upitala:

„Što je bilo Plavko?“

„Ma, ništa, samo sam se zaljubio.“ . odgovorio je.

„U koga?“ – upita ga radoznalo djevojčica.

„U tebe, Katarina.“ – sramežljivo kaže Plavko. „I jako sam tužan što ti imaš dečka.“

- reče Plavko.

„Nemoj biti tužan zbog toga, Plavko, gle ja sam velika, a ti si maleni. Ti ćeš još malo imati svoju curu.“ - reče Katarina.

Jedno poslijepodne Katarina se zaputila u trgovinu s nalivperima. Ugledala je rozo nalivpero i odlučila ga kupiti. Kada je stigla kući dotrčala je k stolu, gdje je sjedio tužni Plavko. Katarina dotrči i reče Plavku: „Plavko imam jedno iznenađenje za tebe.“ „Koje je to iznenađenje?“ – tužno reče. „Kupila sam rozo nalivpero.“- reče Katarina „Isto kao ti, samo rozo.“

Kada je Plavko ugledao rozo nalivpero, odmah se nasmiješio. Rozom nalivperu bilo je ime Ružica. Ružica se zaljubila u Plavka čim ga je ugledala, a i Plavko se u nju isto odmah zaljubio. Ružica i Plavko su se vjenčali i sve je bilo lijepo.

Ema Serenčeš, 5. b