Jadranova kravata

Ja sam kravata. Nastala sam u tvornici. Ušili su me, obojili i odvezli u trgovinu na prodaju. Kupila me jedna dugokosa tete Helena s velikim trepavicama. Odnijela me svome sinu Marku. On me nosio u školu i na posebne prigode. Kad sam postala tijesna Markovu vratu, teta Helena me odnijela teti Marijani, a ona svome sinu Jadranu. Jadran me nosio često. Spremao me u ormar s mojom braćom i rođacima. Braća su mi bile kravate, a rođaci leptir mašne.

Na dan kravata Jadran me nosio u školu. Tu sam se upoznala sa drugim kravatama. O tome sam kod kuće pričala svojoj braći i rođacima.

Baš se pitam koga će Jadran sljedeće godine ponijeti na Dan kravata?!                                                                                                                                                                                                                             Jadran Bišćan, 3. r.       

Dan kravata

Bok! Ja sam kravata. Crvena sam, sjajna i lijepa. Duga sam i tanka. Napravljena sam od mekanog materijala. Nosi me Sandrin tata. Baš lijepo stojim oko njegovog vrata. Uvijem me nosi na svadbu. Volim kad me nosi uz bijelu i crnu košulju.

Upoznala sam nove prijatelje u Sandrinoj učionici. Svidjele su mi se druge kravate. Neki roditelji su znali vezati nas kravate. Došli su u školu naučiti i učenike.

Baš sam se super zabavila!                                                                                                                                                                        Sandra Bulić, 3. r.

Kravata

Ja sam kravata. Kupljena sam u Splitu u H&M. Kupio me neki čovjek. Nosio me u crkvu, na pir,  na krštenje, na pričest. Svugdje mi je bilo lijepo. Onda me spremio u ormar. Nakon 30 dana opet me izvadio i nosio na sprovod. I opet: u crkvu, na pir, na krštenje, na pričest i sprovod… Spremali su me i vadili. O, skoro sam zaboravila na Dan kravata i školu!

Tamo mi je bilo lijepo najljepše do sada!

                                                                                                                                                                                                                   Sara Uzinić. 3. r.

Moja kravata

Moja kravata je od kartona. Na nju sam lijepio različite krpice do kasno u večer.

Meni je jako lijepa jer je moja. Napravio sam je sam i od srca.

Nosio sam je u školu za Dan kravata. Bio sam radostan i ponosan na nju.

                                                                                                                                                                                                                  Mirko Miljak, 3. r.

Kravata govori

Ja sam Laurina kravata. Ona me voli nositi. Lijepa sam, crno-bijela. Laura me nosi samo u posebnim prilikama. Sada sam u Laurinom ormaru. O, Laura dolazi! Stavila me oko vrata. Idemo negdje autom. Došli smo u Split. Sa Laurinim prijateljicama idemo u kino. Sve one nose kravate. Družila sam se s njima i pričala dok su djevojčice gledale film. Na kraju smo se pozdravile i vratile u Tugare.

Tako je završio moj Dan kravata.                                                                                                                                                                                                                                                                                          Laura Bulić, 3. r.

Moja kravata

Bila je subota. Teta i tetak su došli kod mene. Darovali su mi predivnu kravatu. Odmah sam je probao. Bila mi je taman! Nosio sam je cijeli taj dan. Ujutro sam je nosio na svetu misu. Nosio sam je i u grad i kada sam išao kos kuma i kume.

Nosio sam je i u školu na Dan kravata. Meni je moja kravata najdraža!

                                                                                                                                                                                                              Roko Radilović, 3. r.

Putovanje moje kravate

Dok sam bio u sobi mama mi je rekla da će mi ujko napraviti kravatu. Jedva sam čekao da je pošalje iz Zagreba. Oprao sam zube i zaspao. Sanjao sam o prekrasnoj kravati sa šarenim slovima. Ona je u Zagrebu upoznala svoju obitelj i rodbinu. Putujući iz Zagreba prošla je u mjestima u kojima ja nisam bio. Vidjela je: rijeke, gore, doline i još puno ljepota. Prvi put je vidjela medvjeda koji je prelazio cestu. Vozač kamiona u kojem je bila kravata nije na vrijeme stao pa je izazvao sudar. Tada sam se probudio i shvatio da je sve bio san. Kada sam se vratio iz škole stigla je dostava, moja kravata!

Nazvao sam je Obiteljska kravata.

                                                                                                                                                                                                            Marino Radilović, 3. r.

Tatina kravata

Kada su moja mama i tata šetali rivom u Splitu u izlogu su vidjeli kravatu. Jako im se svidjela. Mama me nazvala i opisala je. Zanimalo ju je moje mišljenje. Prema opisu mi se svidjela.

Kada su se mama i tata vratili kući, kravatu sam vidjela uživo. Bila je lijepa. Modra sa svijetlo plavim kvadratićima. Svidjela se i mojoj sestri Mariji. Rekla je tati da je nosi kad bude njezina pričest. Tata je rekao da je to super ideja. Tako je tata svoju novu kravatu nosio na sestrinoj pričesti.

                                                                                                                                                                                                            Magdalena Bulić, 3. r.

Moja kravata

Moja je kravata crna, žuta i zelena. Dobio sam je od rođaka Williama iz Švedske. On ju je nosio na pričest. Poslao ju je meni, a ja sam je nosio na Marinovu i Franinu krizmu. Nosio sam je na pričest i vjenčanja. Nadam se da ću je nositi i na svoju pričest ako mi ne bude mala. Ja sam sretan što imam kravatu jer su je izmislili Hrvati.

                                                                                                                                                                                                       Tomislav Mihanović, 3. r.

Pijina kravata

Ja sam kravata. Ne meni je nacrtan Mickey Mouse. Došla sam iz Amerike. Bila sam kravata jednog ljubaznog gospodina koji je radio za 7 predsjednika. Taj gospodin je brat jednoj baki. Ona me dala baki jedne djevojčice Pije. Jučer sam bila u Pijinoj školi na prezentaciji kravata. Tamo su bile i moje prijateljice kravate. U školu je došla Pijina mama. Prvi put da je netko smislio takvo nešto! To mi je bio najbolji da u životu.

                                                                                                                                                                                                     Pia Korina Stramput, 3. r.