Osnovna škola Drenje

Ponekad se osjećam usamljeno

    Ponekad se osjećam usamljeno. Ne želim to!

Kad sam usamljena jako sam tužna. Odem do seke. Ona je kompjuteru i kaže: „Moram učit!“ Zapravo je na faceu. Odem do mame, a ona će mi : „Sad će mi počet serija, makni se! “  Tako odem i do tate: „Može malo poslije? Tooo! Bravo, Hajduk!“

 Djed i baka su otišli kod strine i strike u Zagreb, a ja sam ostala sama. Sad sam jako tužna i ljuta. Idem od sobe do sobe i gledam ih.

Tata je sav sretan što Hajduk vodi, seki stalno stižu poruke, a mama se sva uživjela u seriju.

  Sjedim i razmišljam o svima njima. Mami završi serija,dođe kod mene i reče: „Što si trebala mila?“ Seki odu prijatelji s facea i reče: „Seko, što si me trebala?“ Dođe i tata i reče: „Hoćeš li da ti pomognem ?“

A ja njima svima: „Sad ne trebam ništa! Ja sam s vama jako usamljena!“

Oni su slegnutih ramena otišli gdje su i bili i nastavili svoje. Ja sam i dalje bila usamljena.

Marina Mijatović, 5.b