GOST ŽELJKO, ĆAĆA ŽELJKO, JA ŽELJKA

Po priči moje matere bio je to šesti misec, a ona vam se bavila iznajmljivanjem soba. Mene tada još nije imala...

To van je bilo odma iza Domovinskog rata, gostiju još nije ni bilo previše pa su tako ona i ćaća spavali i  tin gostinjskin soban što su davali u najam jer su to veće i lipše sobe s pogledon na more. I tako moj ćaća ode uveče na posa u hotel, a materi naleti neka grupa gostiju iz Osijeka. Ona i' primi i iznajmi i tu sobu u kojoj je spavala s ćaćon, a ona ode u manju sobu odma do ulazni vratau kojoj bi oni i spavali priko lita.

Moj se ćaća zove Željko, a i jedan od ti gostiju isto se zva Željko. Ćaća nema mobitel i mater ne zna kako ga obavistit da ne ide u sobu br. 2 di su spavali. Smišljala je način kako ga obavistit i odlučila je ostat dugo budna. Ali šta ako zaspe, a ćaća zna digod doć tek u zoru?! Ipak je uzela komad kartona i na njemu napisala: „Željko, dođi u malu sobu!“ i zatiskala ga u vrata. Kako je ćaća ima običaj ne palit svitlo, ona je ostavila malo oškrinuta vrata na sobi tako, ako ga  vidi, da ga odma zaustavi.

Negdi oko ponoći plače dite u sobi gospodina gosta Željka i pali se svitlo u predsobju. U tom predsobju isprid gostinjski soba nalazio se i veliki frižider s pićen. Gospodin gost Željko izlazi iz sobe i ne ide do frižidera s pićen nego do ulazni vrata i čita poruku šta je mater napisala: “Željko, dođi u malu sobu!“ ona ga gleda kroz oškrinuta vrata, a on stoji i bulji u poruku. Mater kaže da joj nije bilo svejedno, ali u taj čas se začuje dičji glas maloga Luke: „Tata, ja san žedan, di si više?“ U jednom je koraku gospodin gost Željko skočijo do friždera, uzeo sok, uša u sobu, zatvorijo vrata i bila je tišina. Mater nije zaspala sve dok ćaća nije doša, a nije mu tila ništa govorit.

Ujutru je mater servirala doručak za goste, a gospodin gost Željko je bio jako zamišljen. Unda je moja mater pitala njegovoga brata šta bi on napravijo da je pročita poruku „Dođi u malu sobu“? Reka je da bi siguro doša, a Željko se počeo smijat i nije prista i uru vrimena...

Otad uvik kad oni zovu i rezerviraju sobu, mater i' pita: „S porukon Dođi u malu sobu ili bez... poruke...“?   

Željka Šošić, 7. razred