Osnovna škola Dr. Ivana Novaka Macinec

Jabučasto putovanje

           Sjedila sam u toploj kući, promatrala kroz prozor oblake i kišu,  razmišljala: „Joj, kako bi sad bilo lijepo sjediti pod plodnim drvetom jabuke, gutati stranice knjige… Moje čarobne misli prekinula je mama koja je rekla: „Što si se tako zagledala kroz prozor, zar opet gledaš dečke?“ „Ne, ne gledam!“ odgovorila sam. „Želiš da ti ogulim koju jabuku?“ upita ona. „Da, može, hvala“, odvratim joj.

            Kad je otišla, opet sam pogledala kroz prozor gdje su užurbani crni kišobrani trčali na sve strane. Odjednom mi upadne u oko jedan šareni kišobran  koji  uopće nije žurio. Hodao je normalnim tempom i nije ga brinulo hoće li se smočiti. Odjednom stane, ali ne bilo gdje, već pred mojim prozorom. Pogledale su me krupne plave oči. Ispružio je ruku i na moj prozor stavio jednu jabuku. U početku sam mislila da je to zlatno obojena jabuka. Probala sam je oguliti nožićem, no nožić je puknuo. Jako sam se začudila: „Što je sad to?“  Bojala sam zagristi je da mi zubi ne puknu. Skupila sam hrabrost i zagrizla je, no zubi mi nisu pukli, već sam se počela osjećati jako čudno. Odjednom sam se onesvijestila.

             Probudio me škakljavi liz. Mislila sam da je to moj pas Lulu, ali sam se prevarila. Kad sam otvorila oči, vidjela sam psa bananu. Oko mene bilo je mnogo jabučastih, mangočastih,  lubeničastih ljudi. Voćni ljudi su se brinuli jesam li dobro. Kasnije su me odveli svojem kralju Višnji. On me pitao: „Voće- kruška- voće- nađi- ime- voće?“ Nisam znala o čemu on govori pa mi je prišao jedan čovječuljak sličan meni i rekao: „Kralj Višnja te pita kako se zoveš.“ „Kralj Višnja?“ začudila sam se. „Recite mu da je moje ime Dolores.“ Taj čovječuljak se okrene i kaže kralju opet onim jezikom. Kralj mu nešto odgovori i nasmiješi mi se. Uhvati me za ruku i povede u grad. Bio je pun višnjastih trgovina. U voćnom gradu sam se jako zabavila, upoznala mnogo vrsta raznog voća, neprestano se čudila.

             Iznenadila me kiša. Čovječuljak i ja pobjegli smo u njegovu kuću. Po njegovom dvorištu  hodali  su šareni kišobrani, samo je jedan bio crn. Otišla sam van i uhvatila ga za ruku: „Dosta mi je u ovom gradu, želim se vratiti kući!“ rekla sam mu. On mi pruži ruku u kojoj je bila crna jabuka. Uzela sam je i pojela. Opet sam se onesvijestila.

            Kad sam se probudila, našla sam se pod drvetom s knjigom u ruci.