Bili smo jako uzbuđeni. Neki učenici su prilazili bez straha, međutim nekoliko je učenika koji su s nepovjerenjem gledali u pse. Učiteljica Barbara pričala nam je o tome kako se brine za svoje kućne ljubimce, koliko su stari, kako su mlađeg psa udomili, iako nisu ništa znali o njemu. Na kraju im se stostruko vratilo jer se radi o iznimno dragom psu. Zapitkivali smo razna zanimljiva pitanja.
Naučili smo da u brigu o kućnom ljubimcu spada i redovno cijepljenje, odlazak veterinaru u slučaju bolesti, redovno šišanje kod frizera za pse, kupanje, izvođenje na šetnje. Psi uzvraćaju pažnju i brigu svojom vjernošću i odanošću.
Naučili smo da kad se bojimo psa da ne smijemo trčati, nego mirno stati da nas pas onjuši. Nikako ne gledati nepoznatu psu u oči jer će misliti da ga izazivaš. Ne prilaziti nepoznatim psima . Poslije diranja psa potrebno oprati ruke, te se mora redovito usisavati stan zbog dlaka.
Psi su na kraju bili jako umorni. Nešto od našeg draganja i diranja a nešto od ranojesenskog toplog sunca i šetnje s vlasnicom.Uputili su se svome domu jer su im se jezici od žeđi skoro isplazili do poda. Dogovorili smo skori susret.
Veliko hvala učiteljici Barbari! Jako si nas razveselila.
