Osnovna škola Matije Vlačića Labin

            Svake godine povodom Mjeseca knjige Gradska knjižnica raspisuje književni natječaj «Ca je ča». I ove godine, 17. put po redu, sudjelovali su i učenici naše škole.

U kategoriji mlađih razreda 2. nagradu za pjesmu «Kruh» osvojila je Stella Garger, učenica 3.b razreda  (mentorica Nagua Giurici). Ivana Knapić, učenica 4.a, je pjesmu «Moj nono» pročitala pred publikom  kao i Ivana Vrkić, i ona učenica 4.a,  pjesmu «Pretelice»

(mentorica Ivane Knapić i Ivane Vrkić je Jadranka Franković).

U kategoriji starijih razreda 3. mjesto je podijelila učenica 8.a Tina Družeta s pjesmom «Forši ćeš me prepoznat» (mentorica Mirela Lepeš).

Kruh

Za storit dobar kruh

ne robi cuda beci…

Ulja, muki, soli

I malo feci.

Zome ni veće sreći

nego jes tepal kruh

kada se vine s peći…

Otela bin da mi mat

vajk doma kruh dela,

samo iman stroha

da ne bin prišla debela.

                                        Stella Garger, 3.b 

Moj nono

Moj dragi nono na sele stoji

od kada se je rodi.

Kao moli je puno teškega paso

perke bez oca je rano osto.

Od mićega se delat navadi

i sako delo je dela radi.

Kao veli je puno okolo kamion peljo

i vajka se kontenat doma torno.

Danas je va penzione

i znon da veka misli nome.

Kad god more, pride poli nas,

a ja bi tako radi da pride janke danas.

S njim se je vajka lepo igrat,

a najlepše mi je njemu se skrivat.

                                                                                                         Ivana Knapić, 4.a

Pretelice

Sakega si recemo

Sakega zafabrikomo

Pet don smo si dobre,

Drugih pet nanke ne čakulomo.

Jedon don se samo smejimo

A drugi don ne znomo nanke kako se zovemo.

A kada saka svojem putem gremo od školi doma,

Prva stvor nan je prit do telefona.

Plocemo da si više ne smo dobre

Ali za sekunda zobimo ono grdo se.

                                                                               Ivana Vrkić, 4.a

Forši ćeš me prepoznat

Noć je tako lepa

ma va hip paso.

Lepo je va postelje bit,

muziku posluhat

i note pensat.

Note pensat, magari znat

da niš od tega.

Ti me nanka ne poznoš.

Ma ca me briga,

ja va svoje glove

moren pensat ca god ćun ja.

Neka vreme svoje stori,

forši ćeš jedon don

i ti mene poznat.

Ma ja ću onda siguro

na drugega pensat.

                                                                       Tina Družeta, 8.a