Osnovna škola Petar Zoranić Stankovci

        Prema jednom pomalo šaljivom članku (ali, u svakoj šali ima i ponešto istine), djeca neke naše rečenice tumače ovako:

        Pospremi svoju sobu - Idi u svoju sobu, sjedni na krevet i glasno se žali, čak i ako si sam u sobi.

                      

        Napiši zadaću - Gledaj bezizražajno u knjigu, uzdahni svakih par minuta i traži neke grickalice.

        Idi u kupaonicu, operi zube i spremi se za spavanje jer je već jako kasno - Vrijeme je za igru!

        Podijeli s drugima - Neće ti ništa ostati.

        Trebaš biti u krevetu najkasnije u 08:30 - Reci mi, kad tvoji prijatelji iz razreda moraju biti u krevetu? Tko sve smije ostati budan do kad želi?

        Budi dobar - Budi tiši.

        Ugasi televizor - Pojačaj ton na TV-u tako da me ne možeš čuti.

         Ako ne požuriš, odlazimo bez tebe - Ja ću stajati na vratima dok se god ne spremiš, bez obzira koliko to trajalo.

        Obuci se - Vrti se bezveze po kući deset minuta, a onda stani ispred ormara i čekaj da te obuče.

        Ne znam možemo li to učiniti. Vidjet ćemo. - Ne znam, ali ako me pitaš još sto puta, to ti povećava šanse.

        Možda - Da!

        Ispričaj se - Ispričaj se kao da si nepravedno optužen.

        Pogledaj lijevo, pa desno prije nego što ćeš prijeći cestu - Zaleti se po loptu bez obzira na promet.

        Prestani plakati - Plači još više.

        Mama stiže kući - Moramo počistiti.

        Tata stiže kući - Tata će promijeniti program i gledati glupe vijesti.

        Staviti ćemo hladan oblog i zavoj - Sve će biti u redu.

        Volim te - Sve je u redu.

        Naravno, daleko od toga da je popis tumačenja potpun, ali zbog zadnja dva "prijevoda", zar ne da im sve opraštamo?