Osnovna škola "Skalice" Split

 

Bio je lijep i sunčan dan. Moja škola je organizirala berbu maslina u našem školskom masliniku. Uz naše učitelje bili su prisutni svi učenici petih razreda. Podijelili smo se u grupe. U mojoj grupi bili su: Mark, Marin, Frane, Leon i ja. Nažalost moj prijatelj Antonio nije mogao biti u našoj grupi. Bilo je oko petnaest maslina. Bile su lijepe, mirisne i krupne. Nekima je to bio prvi doticaj s maslinama, ali mislim da smo se svi dobro snašli. Poskakivali smo kao mali majmunčići da bismo dohvatili plodove s najviših grana. Nakon što smo ubrali sve masline sjeli smo da se odmorimo, a niži razredi su sa svojim učiteljima odnijeli naše masline na preradu u uljaru. Svemu lijepom dođe kraj pa tako i našem danu u masliniku. Jedva čekam iduću godinu da opet idemo u berbu.     

Mate Jadrić 5.a

 

Masline u našem školskom masliniku imaju dosta sličnosti s onima u pjesmi Masline stare Vesne Parun. Masline stoje u hladovini dok ih griju zrake sunca. Neke su stare kao ruke naših baka, a neke mlade poput djece. Naše masline još nisu pogrbljene, a i mi smo im svojim branjem i osmijesima donijeli veselje. Svojim plodovima donose sreću i zadovoljstvo vrijednim rukama koje se brinu o njima. Preplavi me sreća kada iz plodova poteče gusto zeleno ulje koje hrani mnoga usta. Svidio mi se susret s maslinama, a cijeli proces od sadnje, rasta, branja i dobivanja ulja čini me ponosnom što je maslina simbol Dalmacije.

                                                                                        

                                                                                              Jelena Skoko,7.a

Berba maslina u školskom masliniku

 

Šetao sam do škole i uzdahnuo: „Uhhhh!“ Drrrrrrrrr! Zvonilo je! Otišli smo do razrednice koja nas je čekala s osmjehom, a onda pozorno poslušali prezentaciju o maslinama. Na velikoj zelenoj ploči koja izgleda kao trava razrednica nam je održala prezentaciju i ispričala kakav je plan za dalje. Polako smo izašli u hodnik i kao miševi stupali malim tihim koracima. Otišli smo na predstavu o božici Ateni. Zatim smo otišli u školski maslinik. Dobili smo upute i počeli brati masline. Razrednica nas je slikala. Nastavnik Leo Botica je brao s 5. c  razredom. Frane i ja smo išli najdublje u stablo. Sjeli smo i kao mirni pačići  slušali Petru koja je za mene fenomenalno izrecitirala jednu pjesmu. Sjeli smo na meku travu i igrali se, odmarali, smijali... „Hej!“ viknula je  razrednica i rekla da smo bili jako vrijedni. Neki su se slikali s Franom, a poslije sam se otišao igrati. nbsp;                                                                   

                                                                                             

                                                                                                                                      Mark Mihanović, 5.a

 

Stojim ispod mladog stabla masline u školskom masliniku. Oko mene školski prijatelji, profesori, zelena trava i zlaćano sunce. Prsti mi prebiru po sočnim zelenim i crnim plodovima masline. Sretno ih ubacujem u kašetu koja se polako puni i ispunjava me zadovoljstvom. Misli mi odlutaju u prošlost, u mit o maslini. Zamišljam kako krasna božica Atena zabija svoje koplje u stijenu. Iz nje niče divno stablo, posebnog izgleda. Sjetim se tada i pjesme Vesne Parun. Zaista, maslina izgleda kao kakva starica, pogrbljena, s kvrgavim granama kao da prkosi suši, vjetru i suncu. Ispunjava me ponosom što sam i ja dio te divne priče, od branja masline do maslinovog ulja.

 

Lorena Jovanović Tarašić,7.a

 

 

Probudio sam se. Bilo je sunčano. Osjećao sam se odlično. Radostan sam krenuo u školu. Kad sam ušao u razred svi su bili sretni zato što smo tog dana išli u maslinik. Prvo smo pogledali predstavu o maslinama u vrijeme grčkih bogova. Nakon predstave izašli smo iz škole i uputili se u maslinik. Tamo smo počeli brati masline. Bili smo jako vrijedni, ali smo se brzo umorili. Puno maslina smo već pobrali, pa smo se odlučili odmoriti i pojesti marendu. Nakon marende dovršili smo branje. Počeli smo se igrati lovice. Vrijeme je u igri brzo prošlo. Maslinik je odzvanjao dječjim smijehom. Nastavnica nam je rekla da je vrijeme za odlazak kući. Bili smo tužni što moramo otići jer nam je bilo jako zabavno.                                                                                                                        

                                                                                                                                                                                                  Antonio Bezić, 5.a

 

BRANJE MASLINA U ŠKOLSKOM MASLINIKU

 

Prošli četvrtak bio je definitivno najbolji dan otkada je počela nova školska godina. Na satu razredne zajednice  dobili smo obavijest da iduću srijedu imamo terensku nastavu. Zbunjeno sam promatrala razrednicu pitajući se na kojem bi to terenu, nogometnom ili košarkaškom... mogli imati nastavu iz matematike, prirode ili geografije, a onda sam krajičkom uha čula  da razrednica priča o maslinama. Odjednom, svi su u razredu skočili i viknuli: ,,Jupi!“, a ja sam pogledom tražila  objašnjenje kod moje prijateljica Tonke. Nakon detaljnog objašnjenja shvatila sam da nema nikakvog terena, već idemo brati masline u školski maslinik. Ostali nastavni dani proletjeli su kao vjetar dok konačno nije došla srijeda. Veselo čavrljajući i razdragano cupkajući,  stigli smo u maslinik. Bili smo spremni na fizičke napore. Svi smo se okupili oko razrednice čekajući da nam podijeli zadatke. Formirala nas je u grupe i svakom odabrala stablo masline koje moramo obrati. Dobili smo sanduke da ih napunimo. S puno elana prionuli smo poslu.Prvi sat branja protekao je u veselju i smijehu i s lakoćom  smo popunili čitav sanduk. Moji džepovi i kapuljača također su bili puni maslina. Čelom sam dvaput imala blizak susret s oštrom granom, a zamalo sam pokidala i rukav jakne. Organizator ove akcije odlučio je da je vrijeme za pauzu. Onako mokri od znoja zavalili smo se na naše ručnike. Mi smo cure mirno  ležale i slušale glazbu, a dečki su se sunčali. Ta je mirnoća nestala kada je netko predložio da se igramo lovice. Odlično smo se zabavljali sve dok nismo čuli usklik:,,Svi peti razredi stanite u red!“ Zabavi je došao kraj. Iz maslinika sam odlazila razmišljajući:,,Baš sam se pošteno umorila. Ovo mi je uvodni trening u pravu poslasticu - branje maslina u mojoj  vikendici na Čiovu sljedećega vikenda.“

                                                                            Marta Srdelić, 5.a

 

 

  DAN U MASLINIKU

                        Čuo se mamin glas: "Probudi se, spavalice".

                    Pospan sam ustao iz kreveta, doručkovao ukusni kakao i spremio

                    se za polazak.

                    Stigao sam u školu.

                    Moj razred i ja pogledali smo predstavu o božici Ateni koja je

                    stvorila prvu maslinu.

                    Nakon predstave otišli smo u veličanstveni maslinik.

                    Stabla maslina bila su velika kao zgrade i gusta kao šuma.

                    Brali smo prekrasne plodove.

                    S prijateljem Markom ušao sam u krošnje maslina.

                    Okruženi gustim granama osjećali smo se kao u Amazoni.

                    Nakon nekog vremena pobrali smo sve plodove.

                    Iscrpljen sam sjeo na mekanu, zelenu travu.

                    Svi smo oglednjeli, pa smo odlučili napraviti stanku uz marendu i

                    dijeljenje grickalica.

                    Nakon ukusne užine igrali smo se lovice.

                    Nažalost stigao je kraj našem radu u masliniku.

                    Taj dan mi je bio najdraži boravak u prirodi.

                                              

                                                           Frane Jelaska, 5.a       

 

Maslina

 

Siva maslina pleše na vjetru.

Pleše,

i nikako da stane.

Iskrivila se,

i sada maše rukama.

Pokušava se okrenuti,

još jedan put.

Pokušava narasti

sve do sunca.

Misli da će joj tračak sunca

omekšati suhu raspucalu kožu.

Pruža ruke

da osjeti kako je vjetar škaklje.

Naginje se

da joj bore makne.

 

Ona sada opet raste prema nebu.

Licem ga gleda

da je njegove suze osvijetle.

Kapljice tanke

spuštaju se niz njezine oštre listove.

Tup, tup.

Padaju po njoj.

Tup, tup.

Plodovi udaraju o zemlju.

Zeleni, modri, ljubičasti.

Sada

žuti i zlatni.

                        Gorana Kliškić, 7.a