Osnovna škola Većeslava Holjevca Zagreb

Predavači  Albina  Žnidar  i  Denis  Marijon  pokušali su dočarati učenicima s čime se sve susreću u svojemu svakodnevnom životu.  Pokušali  su  nam  dočarati  kako  izgleda  život  jedne  slijepe  osobe  te  s  kojim  se  sve teškoćama i  neugodnostima  susreće  osoba  u  invalidskim  kolicima. Kažemo pokušali jer vrlo je teško stati u cipele nekoga s teškoćama.

Albina  i  Denis, ne  samo  da  imaju  različite  poteškoće, već  i  različite  priče. Albina  je rođena slijepa  pa  je  od  malih  nogu  učila  jesti, piti, čitati, hodati, kretati  se  i  oblačiti  u  mraku. Iako, kako  nas  je  Albina  podučila, nisu  sve  slijepe  osobe  u  potpunom  mraku, većina  njih  ipak  razaznaje  mutne  obrise, promjene  svjetlosti  pa  čak  i  neke  oblike,  ali  nedovoljno  da  bi  se  vidom  kao  osjetilom  mogli  služiti  u  svakodnevnome  životu. 

S  druge  strane, Denis  je  svoja  kolica  zaradio  nesretnim  slučajem  u  kojem  je  ozlijedio  kralježnicu  pa  je  u  odrasloj  dobi  morao  naučiti  živjeti  s  kolicima  i  svladati  sve  nove  prepreke  koje  su  se  pred  njime  našle. Prepreke koje obično ne primjećujemo. Na  samom  početku, dakako, bilo  mu  je  najteže  prihvatiti  činjenicu  da  više  nikada  neće  moći  hodati, trčati  i  igrati  košarku  kakvu  je  do  sada  igrao.

Albina  i  Denis  podučili  su  nas  na  koje  načine  možemo  pomoći  osobama  s  invaliditetom, kako  im  ponuditi  pomoć, na  što  sve  trebamo  pripaziti  kako  im  ne  bismo  otežali  nama  naizgled  jednostavne  svakodnevne  radnje.  Također, strpljivo su odgovarali  na  sva  pitanja  naših  znatiželjnih  sedmaša: kako  slijepe  osobe  biraju  odjeću, kako  idu  u  kupovinu, kako  se  snalaze  u  prostoru, koriste  li  se računalom  i  na  koji  način, kakav  je  osjećaj  čitav  dan  sjediti  u  kolicima, kojim  se  najčešće  sportom  bave  osobe  u  invalidskim  kolicima, mogu  li  voziti  auto  i  na  koji  način, koji  su  im  hobiji... i dr.

Sve  naučeno, sedmaši  su  imali  prilike  upotrijebiti  u  praksi  kada  su,  po  završetku  radionice,  ispraćali  naše  goste  na  parkiralište  škole. Dečki  su  se,  naravno,  najviše  veselili  vidjeti  kako  izgleda  automobil  prilagođen  osobama s invaliditetom.