Neki jako bogat čovjek požali se svome psihijatru.
Usprkos svom tom silnom bogatstvu osjećao se je jadno.
Psihijatar ga povede do prozora koji je gledao na ulicu i upita ga: „Što vidiš?“
„Pa vidim ljude. Žene, muškarce, djecu .... ?“ odgovori čovjek.
Zatim ga psihijatar odvede ispred zrcala i upita: „A što sada vidiš?“
„Vidim samo sebe.“, odgovori čovjek.
Psihijatar reče: „Na prozoru je staklo i na zrcalu je također staklo. Kada gledaš kroz prozor vidiš druge ljude ali kada gledaš u zrcalo onda vidiš sebe. Razlog tomu je da je iza stakla na zrcalu sloj srebra. Kada se srebro doda onda više ne vidiš druge. Vidiš samo sebe.“