Sjećam se toga kao da je bilo jučer, priče koju je izmislila i ispričala moja baka. Bilo je to za Dane kruha, kada je svaki kruh, svaka kiflica, svako pecivo bilo uzbuđeno zbog nadolazećeg blagdana. Pekari su posebno bili ponosni na svoje dekoriranje kruha dodavajući mu razne pletenice sa strane, gospođicama krafnama dodavali su zavidno čokoladno lice, a peciva radili u raznim oblicima.
Samo jedan perec, manji od ostalih, perec Rec bio je običan i zato ga nitko nije gledao. Rec je bio tužan jer nitko ga nije htio. Večer prije u prodavaonicu je ušao mali, siromašni dječačić. Uz sebe je imao pet kovanica. Jedan veliki perec kupio je za sve svoje blago, a Reca je dobio besplatno jer je ionako bio niškoristi. On se tako obradovao Recu, da je na izlazu iz prodavaonice Rec progovorio i sve mu objasnio. Dječačić i Rec bili su najbolji prijatelji, sada većina misli priči je kraj, ali nije. Navečer na blagdan dječačić je bio jaaako gladan i bolestan. Recu je bilo žao i rekao je da ga pojede. Dječak nije htio. Ali je Rec bio uporan i on ga je pojeo. Bio tužan jer nikada nije imao tako odanog prijatelja. No bio je sretan jer je znao da ga netko voli.
.jpg)
