Ekonomska škola Vukovar

 Očiju tvojih da nije 
 
               Oči za mene predstavljaju ogledalo čovekove duše, toliko su moćne da vidim svoj odraz u njima. Taj odraz vidim konkretno u tebi.  
               Zbog čega su mi baš tvoje oči privukle celog ovog sveta pažnju? Veruj mi, pitam se i ja sama. Kako bih ti na neki način obrazložila tu posebnost boje tvojih očiju, pročitaj moje misli pretočene u slabašne reči na ovom komadu papira. 
Tamne su, toliko su tamne da se i ja izgubim u njima dok te gledam, ali u toj tami ipak vidim svoj odraz. Opet se pitam, zašto vidim svoj odraz u tim lepim, krupnim, tamnim očima? Zaljubila sam se u taj tvoj, pomalo zastrašujući pogled. Znam i zašto je takav. U toj pustoj tami, u tom ogledalu, vidim da kriješ tugu i jad na dnu duše. Muči te nešto, i to znam, samo ne znam zašto toliko skrećeš pogled negde u daljinu gde nema nikoga. Tražeći te, odlutala sam negde potpuno sama u beskraj. Tvoja unutarnja lepota privlačila me neodoljivo. Kao što blistava jarkožuta boja zvezdice krasi jelku, tako i te tvoje mračne oči, za nekoga sasvim obične, krase i čine tebe. U tom beskraju, sigurna sam, srešće se naše oči. Iz tamnog pogleda iskriće svetlost radosti i ljubavi. 
               Očiju tvojih da nije, ne bih pronašla tebe i ne bih pronašla sebe. U svetu punom tajni, u dubokoj tami, mi nećemo biti sami. Tvoje oči pokazale su mi put. Oči tvoje i oči moje, pogled u daljinu, u visinu... 
 

UČENICA: Milana Stanković, 1. c
MENTOR: Mirjana Radišić Balihodžić