Osnovna ¹kola Ivana Gorana Kovaèiæa Vrbovsko
| « Listopad 2024 » | ||||||
| Po | Ut | Sr | Èe | Pe | Su | Ne |
| 30 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 |
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
U Brod Moravicama je 17.studenog 2016.godine odr¾ano 25. dijalektalno sijelo „Govor mog zavièaja“. Priredba je odr¾ana u Domu kulture u Brod Moravicama.
Priredbu je otvorio zbor OŠ Brod Moravice, a skup je pozdravio ravnatelj škole Duško Zatezalo te dugogodišnja predsjednica Matice Hrvatske,ogranka Delnice Nives Marjanoviæ.
Slikovnicu „Sretna kuæica“ prezentirala je autorica Karmen Delaè Petkoviæ.
Nakon toga su nastupali uèenici prijavljenih škola i to: Fu¾ine,Èabar, Skrad,Lokve,Brod Moravice, Mrkopalj, Delnice i Vrbovsko. Našu školu su predstavile uèenice Petra Milièeviæ i Simona Stojanoviæ sastavkom "Prabaka i pradjed u Gomirju" (sastavak je u nastavku ovog teksta). Bogatstvo zavièajnog govora Gorskog kotara je neprocjenjivo. Treba ga saèuvati od zaborava, ne sramiti ga se i èešæe organizirati ovakve prigode te prezentirati njegovu ljepotu.
Završnu rijeè uputio je naèelnik opæine Brod Moravice Dragutin Crnkoviæ, a podjelom zahvalnica uèesnicima i Školama uspješno je završilo ovogodišnje sijelo.
Uèiteljica Vesna Trope
PRABAKA I PRADJED U GOMIRJU
Mi smo sestriène, Petra i Simona, i ¾ivimo u Vrbovskom. Naši prabaka i pradjed ¾ive u Gomirju i mi jedva èekamo vikend da idemo k njima jer nam oni prièaju o svojoj mladosti.
Prièaju nam o svakidašnjim stvarima koje su se dogaðale u njihovoj kuæi i selu. Volimo ih slušati jer prièaju po „gomirski“ pa nam je još zanimljivije.
Baba nam je prièala da su ujutro ¾enska djeca oblaèila na se kikljice koje je sam šila, a muška djeca laèe i košuljice. Dok bi baba pomagala djeci pri oblaèenju, ðed bi otiša u štalu naraniti blago. Kade bi ga naranio, baba bi išla pomusti krave. Još topla varenika bi se pušila iz di¾ve. Ðed bi svako jutro pita babu isto: Oæe li što biti za pojsti skoro? Baba bi se ljutila pa bi mu rekla: Jadno ti ne bilo, što me svako jutro pitaš isto konda ne znaš da moram najprije vareniku svariti i palentu skuvati! Poslije doruèka svako bi otiša za svojim poslom. Ðed u šumu,baba na njivu, a djeca u školu. Za ruèak bi baba èesto kuvala gra i zelja i uz to krumpjera slanèiæa. Nisu to baš svi voljeli jesti, ali nije im bilo druge. Poslije ruèka djeca bi se igrala ¾murke s drugom djecom iz sela. Baba bi ih zvala da doðu kuæi ali je oni ne bi èuli jer su se svi derali i zijali,a bilo ih je puno. Kade bi napokon došli kuæi baba bi ih pitala ðe su bili do sad. Oni bi joj odgovarali da su se igrali pa je nijesu èuli. Baba bi ih onda poæerala na pašu. Jednom je njihova æer dobila malo pašèe. Dobro se ona brinula za njega ali je jednog dana pašèe iza okuèi vidlo maèku i potrèalo za njom. Mala je jaukala da joj je uteka pašèiæak i da se neæe znati vrnuti kuæi. Ðed je bio ljut ali je potrèa za njim i jedva ga uvatio i donio kuæi. Mala je bila vesela što je pašèiæak jopet kod kuæe. Naveèe bi baba metla kecelju, a æer bi odma znala da treba pripraviti padelu za krumpjer kuvati. Èesto bi veèerali kruv i vareniku, krumpjer i domaæi sir ili police i špek. Baba bi s glave snimila rubac, a ðed bi obo svoje lape pa bi svi zajedno sjeli i podivanili. Ponekad su se malo kamenèali ili kartali i veæ u 8 sati bi išli poèivati.
Naša prababa nam uvijek prièa zanimljive prièe. Ponekad prièa i nešto što je veæ isprièala, ali mi znamo da je stara i pomalo zaboravna, pa se samo smijuljimo i slušamo opet.
Petra Milièeviæ i Simona Stojanoviæ,4.razred
Povratak |
Ispi¹i èlanak |
Po¹alji prijatelju
]
