Ekonomsko-birotehnička škola Slavonski Brod

Moja profesorica nam je pričala u osnovnoj školi o toj školi te pokazivala slike te škole. U trenutcima mi je bilo žao te djece i osjećao sam da im moram barem malo pomoći, da im izmamim osmijeh na lice. U srijedu smo ih posjetili, a u tijeku dolaska do te škole osjećao sam se baš znatiželjno te sam jedva čekao da posjetim tu školu. Kada smo ušli u tu školu bili smo u hodniku pa sam mogao vidjeti neku djecu i bilo mi ih je jako žao, ali ja sam znao da su to mali borci i da ne odustaju.

Bili smo u hodniku te nas je njihova ravnateljica rasporedila u grupe. U mojoj grupi su bili Anto Jurilj, Luka Mihić i ja. Mi smo zadnji bili izabrani i odvedeni u učionicu. Kada smo ušli odmah sam vidio osmijeh te djece i odmah mi je bilo drago.

Njihova nas je učiteljica upoznala s njima i oni su se upoznali s nama. Na početku smo dobili nekakve igrice da se igramo. Ja sam se igrao sa Fabricom i igrali smo pecanje riba. Taj dječak je jako zanimljiv i ima jako dobar smisao za humor i to mi se svidjelo. Zajedno smo se svi igrali i vidio sam da su ta djeca jako sretna što smo se s njima družili i pričali. Najviše ih je zanimalo u koju školu idemo i koji smjer idemo u toj školi. Mi smo im to sve objasnili i njima se to svidjelo. Jedan dječak me je jako zainteresirao jer što god vidi da ima tekst on to mora pročitati te je par puta došao do mene i stavio prst na moju majicu i na glas slovkao šta piše na mojoj majci i nakon toga je bio sretan i ja zajedno sa njim.

Svi smo zajedno radili čestitke za Božić. Fabricio je zajedno sa mnom radio čestitku te smo ju napravili jako dobro i bio sam ponosan na njega. On je čestitku poklonio Anti, a meni je jedan dječak s naočalama poklonio, jedan jako dobar i borben dječak. Na kraju nas je sve počastila njihova učiteljica sa slasticama. Mi smo se lijepo s njima pozdravili i vidio sam da su ta djeca bila jako sretna što smo se igrali s njima. Na kraju, kada smo odlazili prema našoj školi bio sam jako sretan jer ono naše malo nekom može značiti puno. Mi smo odvojili malo svog vremena, a toj djeci će ostati u pamćenju da su ih neki ljudi posjetili i da su se s njima igrali i izmamili im osmijeh na lice.

Gabrijel Ivanković, 2. A