Osnovna škola Marčana

Dana 24.4.2017. godine (što se sad već čini jako daleko), učenici 8. razreda OŠ Marčana krenuli su na ekskurziju u Dalmaciju, a na tom putovanju pridružili su nam se i 8. razredi ostalih škola: OŠ Vladimira Nazora Krnica, OŠ Juršići, OŠ Svetvinčenat, OŠ Ivan Goran Kovačić Čepić i OŠ Vladimira Nazora Potpićan. 

Kako nam je bilo i što smo sve posjetili najbolje je opisala Antonella Šain, učenica 8. razreda Osnovne škole Marčana. 

                                          EKSKURZIJA IZ MOJIH OČI

        I ekskurzija je pasala, ča znači da će i škola brzo finuti. Da van pravo rečen ja stvarno nisan pensala da će mi biti tako lipo. Osan lit smo je čekali i 24.4. je bija napokon doša. Još se domišljan kako san dvajset i trećega brojila ure do naše partence. Na ekskurziju smo pošli sa još pet škol. Svi skupa smo ubašli cilu dalmatinsku obalu, a naša prva štancija je bila kula Nehaj u Senju, mi se para. Tamo smo se i prvi put stali s drugin školami. Pokle nje smo pošli u Zadar. Meni je tamo bilo najliplje jer je Zadar pljuknuta Pula. Ja i moja kumpanija marčanska smo ubašli skoro pa cili Zadar. Pokle Zadra smo sili u kurijeru i pošli se vozit prema Vodicah, aš nan je tamo bilo za spati. Nu da van pravo rečen to van se samo tako reče jer j nisan niš spala tu noć. Cilu noć smo čakulali, zezali se i smijali. U utorak smo partili prema Cavtatu, ali po putu smo ubašli Trogir i pokle njega grad pod Marjanon ili, ti ga Severinin Split. U Severininen Splitu ubašli Torcidu i Dioklecijanovu palaču i moren van reči da je on bija previše komodan jer ča je je. Isti ko tovar i pokle tega pojti rigati i jopet isti, pa mislin di ima tega. Pokle Splita smo ubašli Makarsku i Muzej školjki. Pokle Makarske smo produžili prema Cavtatu. U onen hotelu u Cavtatu nismo mogli delati nikakve kažine jer to van je takov hotel, malo jače zaprete vrata i zajno van dojdu zaštitari. Napunjenih baterija smo pošli u Dubrovnik i skoro pa cili Božji dan smo se po njemu gubili.Tribali smo poj na Lokrum i Srđ ali nismo jer je puhalo jugo, a znate kakovi su Dalmatinci kad puše južina. Jugo in je škuža za sve. Tamo na zidinami smo se, čo moj , ko piplići teplili, znate oni su mogli malo skratiti te zidine da ne muče brižnu dicu i turište. U sridu je opet bilo punjenje batarija u Cavtatu.Četrti smo se dan đirali i krenuli prema Vodicah. Taj dan smo usput ubašli Metković i vozili se po Neretvi. Ta zadnja noć je bilo najbolja. Nanker tu zadnju noć nisan niš spala. Tu noć se je kantalo, tancalo u pratnji harmonike. Noć san provela s kumpanijon. Smijali smo se i zezali od 10 ur navečer šest zjutra. Zezali smo anke i uve ki su zaspali. U petak ujutro svi su bili ambivalentni jer nan je bij zadnji dan, ali samo se razveselili kad su nan rekli da smo doma tek oko jedanajst navečer. Tega dana smo ubašli Šibenik, NP Krka i tek poklepodne Teslinu hižu. U Teslinoj hiži smo svi bili nakratsko zakunjalipa nisan čuda tega zapamtila. Još par ur nas je dililo od tornivanja u realnost. I u tih par ur bilo je od suza do plača. Harmonika je delala cilo vrime. Taj dan smo kapili da je našen snu doša kraj. Na harmoniki su se svirile kante za dušu i one po kima ćemo pamtiti ekskurziju. Posebno fala našin učiteljima ki su nas pratili na izletu, tj. učitelju iz tjelesnega ča je drža atmosferu i fala najboljoj razrednici ča nas trpi uvakove i ča nan ni zvala fameju u dvi ure za ponoćon. Ekskurzija je lipo pasala pa moremo ja i moji amiči dignuti ruke ko Mišo i zakantati: “Bila je lipa ko san“...

ANTONELLA ŠAIN, 8.RAZRED